O – OČISTI: Detoksikacija organizma

Detoksikacija organizma predstavlja drugi osnovni korak H.O.P.E.S. koncepta zdravlja.

Nakon prvog koraka – H – HIDRATACIJA, kojim smo postavili osnovu i obezbedili organizmu vodu neophodnu za odvijanje brojnih životnih procesa, prelazimo na sledeći korak:

O – OČISTI: Detoksikacija organizma.

Zašto čišćenje dolazi pre ishrane i energije?

Zato što H.O.P.E.S. koncept polazi od jednostavne ideje: nije dovoljno samo razmišljati o tome šta ćemo uneti u organizam. Potrebno je razmišljati i o tome kako organizam obrađuje i eliminiše ono što mu više nije potrebno.

Šta je detoksikacija organizma?

Detoksikacija je proces kojim organizam prerađuje, neutrališe i eliminiše različite materije koje mu nisu potrebne ili koje u određenoj količini mogu predstavljati opterećenje.

Naše telo ovaj posao obavlja neprestano.

Dok spavamo, radimo, jedemo, hodamo ili odmaramo, u organizmu se odvijaju hiljade metaboličkih procesa. Ćelije koriste kiseonik i hranljive materije, proizvode energiju, stvaraju nove molekule, razgrađuju stare i istovremeno stvaraju različite proizvode metabolizma.

Deo tih materija organizam ponovo koristi, dok ono što mu nije potrebno mora da preradi i eliminiše.

U tome učestvuje čitav sistem organa i procesa.

Jetra, bubrezi, creva, pluća, koža, krvotok i limfni sistem imaju različite, ali međusobno povezane uloge u održavanju unutrašnje ravnoteže.

Zato naše telo već poseduje sopstveni sistem detoksikacije.

Ali to ne znači da način na koji živimo nije važan.

Naprotiv.

Savremeni način života donosi nova opterećenja

Ljudski organizam razvijao se i prilagođavao tokom veoma dugog vremenskog perioda.

Međutim, okruženje u kojem danas živimo promenilo se neverovatnom brzinom.

Za relativno kratko vreme promenili smo način na koji proizvodimo hranu, koliko se krećemo, koliko spavamo, kakav vazduh udišemo, kakvu vodu pijemo i sa koliko različitih hemijskih materija svakodnevno dolazimo u kontakt.

Istovremeno se promenio i ritam života.

Mnogi ljudi danas provode veliki deo dana sedeći. Spavamo manje, jedemo u žurbi, unosimo više industrijski prerađene hrane, živimo pod veštačkim osvetljenjem, izloženi smo buci, saobraćaju i stalnom psihičkom pritisku.

Organizam zbog toga svakodnevno mora da se prilagođava velikom broju različitih uticaja.

Šta sve može da opterećuje organizam?

Kada govorimo o opterećenju organizma, ne mislimo samo na jednu vrstu „toksina“.

Sa različitim materijama dolazimo u kontakt preko:

• vazduha koji udišemo – zagađenje, dim cigareta, čestice i različiti gasovi;
• vode koju pijemo;
• hrane koju jedemo – uključujući ostatke pesticida i određene aditive;
• alkohola i duvanskih proizvoda;
• radnog i životnog okruženja;
• kozmetike i sredstava za održavanje domaćinstva, u zavisnosti od njihovog sastava i načina upotrebe;
• lekova i drugih supstanci koje organizam takođe mora da metaboliše.

Ali spoljašnja sredina predstavlja samo jedan deo priče.

Određene otpadne materije nastaju i u samom organizmu.

One su normalna posledica metabolizma.

Kada ćelije stvaraju energiju i obavljaju svoje funkcije, nastaju proizvodi koje organizam mora dalje da preradi, ponovo iskoristi ili eliminiše.

Zato detoksikacija nije nešto što nam je potrebno samo zato što živimo u zagađenom svetu.

Ona je prirodan deo života.

Glavnu ulogu ima naš sopstveni sistem čišćenja

Često zamišljamo da sve što unesemo u organizam jednostavno odlazi u jetru, a zatim se izbacuje preko bubrega ili creva.

U stvarnosti je proces mnogo složeniji.

Nakon varenja i apsorpcije, različite materije prolaze kroz brojne metaboličke puteve. Jetra ima jednu od centralnih uloga u njihovoj preradi. Ona hemijski menja mnoge supstance kako bi ih organizam mogao iskoristiti ili lakše eliminisati.

Ali jetra ne radi sama.

Bubrezi filtriraju krv i regulišu sastav telesnih tečnosti. Creva omogućavaju eliminaciju nesvarenih ostataka i određenih materija koje se izlučuju putem digestivnog sistema. Pluća izbacuju ugljen-dioksid i druge isparljive materije, dok limfni i krvni sistem omogućavaju transport kroz organizam.

Naše telo, dakle, poseduje čitavu mrežu prirodnih mehanizama čišćenja.

Zbog toga cilj detoksikacije nije da nekim spoljnim postupkom „zamenimo“ rad jetre, bubrega ili creva.

Cilj je da svojim navikama stvorimo što bolje uslove da ti sistemi rade svoj posao.

Kada svakodnevne navike postanu dodatno opterećenje

Jedan nezdrav obrok neće preko noći „zatrovati“ organizam, kao što ga ni jedan zdrav obrok neće preko noći očistiti.

Problem je najčešće u ponavljanju.

Ako svakoga dana jedemo mnogo industrijski prerađene hrane, unosimo previše alkohola, malo vode, nedovoljno vlakana, malo se krećemo i ne spavamo dovoljno, organizmu ne pružamo najbolje uslove za njegove prirodne procese.

Isto važi i u suprotnom smeru.

Jedna čaša vode neće promeniti naše zdravlje, ali navika pravilne hidratacije može postati važan deo načina života.

Jedna šetnja neće promeniti našu kondiciju, ali svakodnevno kretanje vremenom pravi razliku.

Jedna zdrava večera nije promena načina ishrane, ali stotine kvalitetnijih obroka tokom godine jesu.

Upravo zato u H.O.P.E.S. konceptu detoksikaciju ne posmatramo kao kratkotrajnu akciju, već kao proces.

Ne pokušavamo da za tri ili sedam dana poništimo godine loših navika.

Počinjemo da menjamo uslove koje svom organizmu pružamo svakoga dana.

Manje onoga što ga nepotrebno opterećuje. Više onoga što podržava njegove prirodne procese.

To je suština koraka: O – OČISTI.

Simptomi koji upozoravaju da organizam nije u ravnoteži

Naše telo nam svakodnevno šalje različite signale. Neke lako prepoznajemo, dok se na druge toliko naviknemo da ih vremenom počnemo smatrati normalnim delom života.

Stalni umor, loš san, nadutost, glavobolje ili nedostatak energije često prihvatamo uz rečenicu: „To je od stresa“, „Takve su godine“ ili „Proći će“.

Međutim, kada se određene tegobe ponavljaju, dobro je zastati i zapitati se da li svojim načinom života organizmu pružamo ono što mu je potrebno.

Na koje signale treba obratiti pažnju?

1. Stalan umor i nedostatak energije
Ako se budite umorni i nakon dovoljno sna ili vam tokom dana često nedostaje energije, vredi obratiti pažnju na san, ishranu, hidrataciju, fizičku aktivnost i svakodnevni nivo stresa.

2. Često razboljevanje i sporiji oporavak
Ako imate utisak da vas „zakači sve što naiđe“ ili vam je potrebno mnogo vremena da se oporavite, to može biti signal da treba više pažnje posvetiti odmoru, ishrani i drugim navikama koje podržavaju normalno funkcionisanje imunskog sistema.

3. Nadutost i problemi sa varenjem
Osećaj težine nakon jela, nadutost, gasovi, zatvor ili neredovno pražnjenje creva mogu biti znak da treba preispitati način ishrane, količinu vlakana, unos vode, kretanje i stanje digestivnog sistema.

4. Loša koncentracija i osećaj „magle u glavi“
Teško održavanje pažnje, zaboravnost i osećaj mentalnog umora mogu se pojaviti kada smo neispavani, pod stresom, nedovoljno hidrirani ili kada naše svakodnevne navike nisu dobro usklađene.

5. Problemi sa spavanjem
Teško uspavljivanje, često buđenje ili osećaj da se ni posle cele noći nismo odmorili mogu značajno uticati na energiju, raspoloženje i sposobnost organizma da se oporavlja.

6. Promene na koži
Koža često reaguje na promene u organizmu i spoljašnjoj sredini. Akne, suvoća, iritacije ili druge uporne promene razlog su da obratimo pažnju ne samo na negu kože već i na ishranu, hidrataciju, san i druge životne navike.

7. Promene raspoloženja i razdražljivost
Stres, nedostatak sna, neredovni obroci i iscrpljenost mogu se odraziti i na naše raspoloženje. Ako smo često razdražljivi, nervozni ili bezvoljni, možda nam telo govori da mu je potreban drugačiji ritam.

8. Pojačana želja za slatkom i prerađenom hranom
Povremena želja za određenom hranom je normalna. Ali ako neprestano posežemo za slatkišima, grickalicama i brzom hranom, korisno je pogledati kako izgledaju naši obroci, koliko spavamo i da li jedemo dovoljno kvalitetne hrane.

9. Teškoće sa regulisanjem telesne težine
Telesna težina zavisi od velikog broja faktora. Ishrana, fizička aktivnost, san, stres, godine i metabolizam samo su neki od njih. Zato promene težine treba posmatrati u okviru celokupnog načina života.

10. Učestale glavobolje
Glavobolja može imati mnogo uzroka – od nedovoljnog unosa vode i nedostatka sna do stresa i napetosti. Ako se često ponavlja, ne treba je jednostavno prihvatiti kao normalan deo svakodnevice.

11. Neprijatan ili promenjen miris znoja
Na miris znoja mogu uticati ishrana, hormoni, lekovi, fizička aktivnost, bakterije na koži i brojni drugi faktori. Iznenadne ili izrazite promene takođe zaslužuju pažnju.

Kada telo traži promenu

Naše telo neprestano pokušava da održi unutrašnju ravnotežu. Kada ga duže vreme opterećujemo lošom ishranom, nedostatkom vode, nedovoljnim snom, stresom, manjkom kretanja i različitim uticajima iz spoljašnje sredine, vreme je da obratimo više pažnje na način na koji živimo.

Upravo zato navedene signale ne treba samo potiskivati i nastavljati po starom.

Treba se zapitati:

Šta mogu da uklonim ili smanjim?
Šta mogu da promenim?
Kako mogu da rasteretim svoj organizam?
I kako mogu da podržim njegove prirodne procese čišćenja?

Tu dolazimo do suštine drugog koraka H.O.P.E.S. koncepta.

Detoksikacija za nas ne znači samo nekoliko dana posebnog režima. Ona počinje smanjivanjem svega što nepotrebno opterećuje organizam i stvaranjem boljih uslova za njegove prirodne procese eliminacije i obnove.

O – OČISTI znači pomoći telu da radi ono što prirodno radi svakoga dana.

I upravo zato je detoksikacija važna.

Zašto je detoksikacija važna?

Ljudski organizam je izuzetno složen sistem koji poseduje sopstvene mehanizme samoregulacije, obnove i čišćenja.

Tokom hiljada godina čovek se prilagođavao promenama u životnoj sredini, dostupnosti hrane, klimatskim uslovima i različitim izazovima koji su pratili njegov razvoj.

Međutim, način života promenio se mnogo brže nego naš organizam.

Danas živimo u svetu u kojem smo svakodnevno izloženi mnogo većem broju različitih uticaja nego prethodne generacije.

Udišemo zagađen vazduh, boravimo u zatvorenim prostorijama, jedemo industrijski prerađenu hranu, unosimo različite aditive, pesticide i druge hemijske materije, koristimo kozmetiku i kućnu hemiju, manje se krećemo, nedovoljno spavamo i često živimo pod konstantnim stresom.

Sve to predstavlja deo izazova savremenog čoveka.

Toksini ne dolaze samo iz spoljašnje sredine

Kada kažemo „toksini“, najčešće prvo pomislimo na zagađenje, pesticide, hemikalije ili štetne materije iz hrane.

Međutim, priča je mnogo šira.

Naš organizam i sam svakoga dana stvara različite proizvode metabolizma.

Svaka ćelija neprestano obavlja svoj posao. Koristi hranljive materije, proizvodi energiju, stvara nove molekule i razgrađuje stare. Kao rezultat tih procesa nastaju materije koje organizam dalje koristi ili koje treba preraditi i eliminisati.

Istovremeno smo izloženi materijama koje dolaze spolja.

One mogu ući u organizam putem hrane, vode i vazduha, a sa brojnim materijama dolazimo u kontakt i preko kože.

Naš organizam zato neprestano obavlja dvostruki posao:

mora da obrađuje ono što nastaje u njemu i ono što u njega dolazi iz spoljašnje sredine.

Jetra, bubrezi i creva rade svakoga dana

Detoksikacija nije proces koji počinje tek onda kada odlučimo da napravimo „detoks“.

Ona se odvija upravo sada.

Dok čitate ovaj tekst, jetra obrađuje veliki broj različitih materija, bubrezi filtriraju krv, creva učestvuju u varenju i eliminaciji, pluća razmenjuju gasove, a krvotok i limfni sistem prenose materije između ćelija, tkiva i organa.

Naše telo je, dakle, opremljeno sopstvenim sistemom čišćenja.

Ali kao i svaki složen sistem, i on najbolje funkcioniše kada mu obezbedimo odgovarajuće uslove.

Ako svakoga dana organizmu dodajemo nova opterećenja, a istovremeno mu uskraćujemo vodu, kvalitetnu hranu, kretanje i odmor, stvaramo okolnosti u kojima mora da ulaže dodatni napor da bi održao ravnotežu.

Zato je jedan od najvažnijih principa detoksikacije zapravo veoma jednostavan: manjiti ono što nepotrebno opterećuje organizam i povećati ono što podržava njegove prirodne procese.

Detoksikacija počinje smanjivanjem opterećenja

Često razmišljamo na potpuno obrnut način.

Godinama možemo da jedemo nekvalitetnu hranu, pijemo premalo vode, malo spavamo i gotovo se ne krećemo, a onda očekujemo da nekoliko dana posebne ishrane ili neki preparat poništi sve što smo prethodno radili.

Ali organizam tako ne funkcioniše.

Prvi korak nije dodati još nešto.

Ponekad je mnogo važnije oduzeti.

Smanjiti industrijski prerađenu hranu.

Smanjiti prekomeran unos šećera.

Smanjiti alkohol.

Prekinuti ili smanjiti izloženost duvanskom dimu.

Smanjiti nepotrebne hemijske uticaje tamo gde možemo.

A zatim organizmu pružiti ono što mu je potrebno: vodu, kvalitetnu hranu, kretanje, san i odmor.

Upravo zato je hidratacija prvi, a detoksikacija drugi korak H.O.P.E.S. koncepta.

Prvo stvaramo osnovu.

Zatim počinjemo da rasterećujemo organizam.

San je takođe deo procesa

Kada govorimo o čišćenju i obnovi organizma, često zaboravljamo koliko je važan odmor.

Čovek nije napravljen da bude aktivan dvadeset četiri sata dnevno.

Tokom sna menjaju se brojni metabolički i hormonski procesi, telo prelazi u drugačiji režim rada, a mozak i organizam dobijaju vreme potrebno za obnovu i pripremu za novi dan.

Ako stalno skraćujemo san, organizmu oduzimamo deo vremena namenjenog oporavku.

Zato detoksikacija nije samo ono što jedemo ili pijemo.

I način na koji spavamo, odmaramo se i upravljamo svojim dnevnim ritmom deo je iste priče.

Kretanje pomaže prirodnim procesima organizma

Isto važi i za fizičku aktivnost.

Naše telo je napravljeno za kretanje.

Kretanjem podstičemo cirkulaciju, rad mišića, disanje i protok telesnih tečnosti. Posebno je značajno za limfni sistem, koji nema centralnu pumpu poput srca i čijem protoku pomažu pokreti tela i kontrakcije mišića.

To ne znači da moramo svakoga dana imati intenzivan trening.

Šetnja, istezanje, vežbanje, plivanje, vožnja bicikla ili bilo koji oblik redovne fizičke aktivnosti može biti deo svakodnevne podrške organizmu.

Kada spojimo hidrataciju, kvalitetnu ishranu, kretanje, san i smanjenje nepotrebnih opterećenja, počinjemo da stvaramo uslove u kojima prirodni sistemi našeg tela mogu efikasnije da obavljaju svoj posao.

I tu dolazimo do sledećeg važnog pitanja:

Šta su zapravo toksini od kojih organizam treba da se oslobađa?

Detoksikacija ćelija i tela

„Bolest ne dolazi iz vedra neba. Ona se razvija od malih dnevnih grehova protiv Prirode. Kada se ovi gresi nakupe u dovoljnom broju, bolest će se odjednom pojaviti.“
Hipokrat

Ova misao, stara više od dve hiljade godina, veoma dobro opisuje jednu od osnovnih ideja H.O.P.E.S. koncepta – ono što radimo svakoga dana važno je više od onoga što uradimo povremeno.

Naše telo ne reaguje samo na jedan obrok, jednu neprospavanu noć, jedan stresan dan ili jednu čašu vode koju smo zaboravili da popijemo.

Ono reaguje na navike koje ponavljamo.

Ako su naše svakodnevne navike dugo nepovoljne, vremenom se povećava opterećenje organizma. Isto tako, kada počnemo da menjamo te navike, stvaramo drugačije uslove za njegovo funkcionisanje.

Zato detoksikaciju ne treba posmatrati kao pokušaj da za nekoliko dana „ispravimo“ ono što smo stvarali godinama.

Detoksikacija je promena uslova u kojima naše ćelije i telo svakodnevno funkcionišu.

Sve počinje na nivou ćelije

Naš organizam čine bilioni ćelija.

Svaka od njih predstavlja mali, izuzetno složen sistem koji neprestano razmenjuje materije sa svojom okolinom.

Da bi ćelija mogla da obavlja svoju funkciju, do nje moraju stići voda, kiseonik, energija i hranljive materije.

Istovremeno, proizvodi nastali njenim metabolizmom moraju biti transportovani dalje, prerađeni i, kada je potrebno, eliminisani iz organizma.

Ovaj proces odvija se bez prestanka.

Ćelija uzima ono što joj je potrebno.

Koristi to za stvaranje energije i obavljanje svojih funkcija.

A ono što nastaje kao proizvod tih procesa predaje dalje složenim sistemima organizma.

Zato kada govorimo o detoksikaciji celog tela, zapravo govorimo o ogromnom broju međusobno povezanih procesa koji se odvijaju od ćelijskog nivoa do organa i čitavih sistema organa.

Unutrašnja sredina je važna

Ćelije ne žive izolovano.

One postoje u unutrašnjoj sredini organizma kroz koju dobijaju ono što im je potrebno i u koju predaju proizvode svog metabolizma.

Krv i druge telesne tečnosti omogućavaju neprekidan transport materija kroz telo.

Kiseonik koji udahnemo mora stići do ćelija.

Hranljive materije koje unesemo hranom moraju biti svarene, apsorbovane i transportovane.

Voda mora biti dostupna za brojne metaboličke procese.

A ono što organizmu više nije potrebno mora pronaći put do jetre, bubrega, creva, pluća ili drugih sistema koji učestvuju u njegovoj preradi i eliminaciji.

Sve je povezano.

Upravo zbog toga u H.O.P.E.S. konceptu ne možemo potpuno odvojiti hidrataciju, detoksikaciju, ishranu, kretanje i odmor.

Jedan proces podržava drugi.

Toksini dolaze spolja, ali otpad nastaje i iznutra

Kada čujemo reč „toksin“, obično zamišljamo nešto što dolazi iz zagađene spoljašnje sredine.

I to jeste jedan deo priče.

Sa različitim potencijalno štetnim materijama možemo doći u kontakt preko vazduha, vode, hrane, radnog okruženja i proizvoda koje svakodnevno koristimo.

Ali naše telo mora da obrađuje i materije koje nastaju u njemu samom.

Metabolizam prirodno stvara različite krajnje proizvode. Ugljen-dioksid, na primer, nastaje tokom ćelijskog metabolizma i eliminiše se preko pluća. Azotna jedinjenja nastala razgradnjom proteina prolaze kroz dalju obradu i najvećim delom se izlučuju preko bubrega.

Isto tako, ćelije imaju svoj životni ciklus. Stare i oštećene strukture razgrađuju se, njihove komponente se recikliraju ili eliminišu, dok nastaju nove.

Organizam je zbog toga u stanju neprekidnog stvaranja, razgradnje, recikliranja i obnove.

Šta onda znači „očistiti organizam“?

Ne možemo svoje telo posmatrati kao posudu u kojoj se nalazi prljavština koju jednostavno treba isprati.

Detoksikacija je mnogo složenija.

Kada kažemo „očistiti organizam“, u okviru H.O.P.E.S. koncepta mislimo na stvaranje boljih uslova za prirodne procese kojima telo:

• obrađuje materije koje unosimo;
• metaboliše različita jedinjenja;
• neutrališe ili menja potencijalno štetne materije;
• transportuje proizvode metabolizma;
• eliminiše ono što mu više nije potrebno;
• obnavlja ćelije i tkiva;
• održava svoju unutrašnju ravnotežu.

Zato nijedan čaj, sok, namirnica ili suplement sam za sebe ne predstavlja kompletnu detoksikaciju organizma.

Oni eventualno mogu biti deo mnogo šireg procesa.

A taj proces počinje svakodnevnim navikama.

Ne možemo samo „dodavati“ zdravlje

Jedna od čestih grešaka jeste pokušaj da loše životne navike nadoknadimo dodavanjem nečega zdravog.

Jedemo industrijski prerađenu hranu – pa dodamo suplement.

Ne pijemo dovoljno vode – pa povremeno napravimo detoks napitak.

Ne spavamo dovoljno – pa pokušavamo da nedostatak energije rešimo stimulansima.

Malo se krećemo – ali očekujemo da će nekoliko dana posebne ishrane rešiti problem.

H.O.P.E.S. koncept polazi od drugačije logike.

Pre nego što nešto dodamo, pogledajmo šta možemo da uklonimo.

Manje nepotrebnog opterećenja.

Više vode.

Jednostavnija i kvalitetnija hrana.

Više kretanja.

Dovoljno sna.

Vreme za odmor.

To možda ne zvuči spektakularno kao obećanje o „detoksu za tri dana“, ali upravo takve promene možemo pretvoriti u način života.

A prava detoksikacija nije trenutak. Ona je proces.

Da bismo taj proces bolje razumeli, potrebno je prvo da razjasnimo šta sve podrazumevamo kada koristimo reč „toksini“.

Koji su to toksini u telu?

Reč toksin danas se veoma često koristi, ali se pod njom podrazumevaju različite stvari.

U najširem smislu, kada u okviru H.O.P.E.S. koncepta govorimo o „toksinima“, mislimo na materije koje organizmu nisu potrebne, koje mora da preradi i eliminiše ili koje, u određenoj količini, mogu predstavljati opterećenje za njegovo normalno funkcionisanje.

Neke od tih materija dolaze iz spoljašnje sredine, neke stvaraju drugi živi organizmi, a neke nastaju kao prirodan rezultat procesa koji se svakoga trenutka odvijaju u našem telu.

Zato možemo govoriti o nekoliko različitih grupa.

Toksini prirodnog porekla

Priroda nije sastavljena samo od materija koje su korisne za čoveka.

Biljke, životinje, gljivice i mikroorganizmi mogu stvarati različita jedinjenja koja imaju biološko dejstvo.

U ovu grupu spadaju:

Fitotoksini – različite materije koje proizvode biljke. Biljke stvaraju veliki broj hemijskih jedinjenja, između ostalog i kao deo sopstvenih odbrambenih mehanizama.

Zootoksini – toksini životinjskog porekla. Najpoznatiji primeri su različiti otrovi koje proizvode određene zmije, insekti, pauci, morske životinje i druge vrste.

Mikotoksini – toksična jedinjenja koja proizvode određene vrste plesni i gljivica. Jedan od poznatijih primera jesu aflatoksini, koji se pod određenim uslovima mogu pojaviti u hrani.

Bakterijski toksini – određene bakterije mogu stvarati toksine koji utiču na čoveka. Neki od njih povezani su sa trovanjima hranom i različitim infekcijama.

Dakle, činjenica da je neka materija „prirodna“ ne znači automatski da je bezopasna.

I u prirodi postoje materije koje naš organizam mora da prepozna, preradi, neutrališe ili eliminiše.

Zagađivači iz životne sredine

Drugu veliku grupu predstavljaju različite materije sa kojima dolazimo u kontakt zahvaljujući savremenom načinu života i okruženju u kojem živimo.

Industrijalizacija nam je donela ogroman napredak, ali je istovremeno povećala prisustvo velikog broja hemijskih jedinjenja u vazduhu, vodi, zemljištu i svakodnevnom životnom prostoru.

Tu mogu spadati:

• određeni teški metali;
• pesticidi;
• industrijski zagađivači;
• proizvodi sagorevanja;
• duvanski dim;
• određeni rastvarači;
• pojedine hemikalije iz radnog okruženja;
• različiti zagađivači vazduha, vode i zemljišta.

Sa nekima dolazimo u kontakt povremeno, a nekima možemo biti izloženi svakodnevno.

Količina, trajanje i način izlaganja veoma su važni.

Upravo zato jedan od principa detoksikacije nije samo pitanje kako nešto izbaciti iz organizma, već i:

Kako smanjiti nepotrebno izlaganje?

Ako svakodnevno smanjujemo količinu onoga što nepotrebno unosimo, istovremeno smanjujemo i posao koji organizam mora da obavi.

Hrana kao jedan od izvora opterećenja

Hrana je izvor energije i hranljivih materija bez kojih ne možemo da živimo.

Ali način na koji se hrana danas proizvodi, prerađuje, čuva i priprema veoma se promenio.

U svakodnevnoj ishrani možemo biti izloženi ostacima pesticida, određenim kontaminantima, velikim količinama aditiva, kao i proizvodima koji nastaju tokom nepravilnog čuvanja ili pripreme hrane.

Poseban problem predstavlja preterano oslanjanje na visoko prerađenu hranu.

Takva ishrana često donosi mnogo šećera, soli, rafinisanih masti i energije, a istovremeno može sadržati manje vlakana i raznovrsnih hranljivih materija koje dobijamo iz prirodnih, minimalno obrađenih namirnica.

Zato kada govorimo o detoksikaciji hranom, jedan od prvih koraka ne mora biti uvođenje neke posebne „detoks namirnice“.

Često je mnogo važnije ukloniti ili značajno smanjiti ono što svakodnevno nepotrebno opterećuje ishranu.

Toksini i proizvodi koji nastaju u samom organizmu

Postoji i druga strana priče.

Ne dolazi sve što organizam treba da eliminiše iz spoljašnje sredine.

Naše telo svakoga dana samo stvara veliki broj različitih proizvoda metabolizma.

Kada ćelije koriste hranljive materije i proizvode energiju, nastaju različita jedinjenja koja moraju biti dalje obrađena.

Kada razgrađujemo proteine, nastaju azotna jedinjenja koja organizam mora da preradi.

Kada ćelije koriste kiseonik i proizvode energiju, nastaje ugljen-dioksid koji izbacujemo disanjem.

Stare ćelije i ćelijske strukture razgrađuju se, njihove komponente se recikliraju ili pripremaju za eliminaciju.

Mikroorganizmi koji normalno žive u našem digestivnom sistemu takođe stvaraju različite metaboličke proizvode.

Sve to pokazuje koliko je naš unutrašnji sistem prerade i eliminacije aktivan.

Detoksikacija se, dakle, odvija svakog trenutka našeg života.

I količina je važna

Postoji još jedan princip koji često zaboravljamo: količina određuje mnogo toga.

Materija ne mora sama po sebi biti „otrov“ da bi njen prekomeran unos predstavljao problem.

Šećer je jednostavan primer. Glukoza je našem organizmu potrebna i predstavlja važan izvor energije, ali dugotrajno prekomeran unos šećera nije isto što i njegova normalna fiziološka uloga.

Slično možemo razmišljati i o mnogim drugim materijama.

Vitamini i minerali su nam neophodni, ali to ne znači da su neograničene količine vitamina i minerala bolje.

Isto važi za lekove. Oni mogu imati izuzetno važnu ulogu, ali i njih organizam mora da apsorbuje, metaboliše i eliminiše.

Zato kada govorimo o ukupnom opterećenju organizma, ne posmatramo samo jednu izolovanu materiju.

Posmatramo celokupno okruženje u kojem naše ćelije svakodnevno funkcionišu.

Najbolji toksin je onaj koji nismo uneli

Možda jedan od najjednostavnijih principa detoksikacije glasi:

ono čemu nismo nepotrebno izloženi organizam neće morati ni da obrađuje.

Zato detoksikacija počinje mnogo pre bilo kakvog posebnog programa.

Počinje izborima koje pravimo svakoga dana.

Kakvu hranu biramo.

Kakvu vodu pijemo.

Da li pušimo.

Koliko alkohola unosimo.

Koliko često jedemo industrijski prerađenu hranu.

Kako koristimo hemijska sredstva u svom okruženju.

Koliko vremena provodimo na svežem vazduhu.

Ne možemo živeti u potpuno sterilnom svetu niti možemo izbeći svaki potencijalno štetan uticaj.

Ali možemo smanjiti nepotrebno opterećenje.

A ono što ipak dospe u organizam ili u njemu prirodno nastane mora biti obrađeno.

Za taj posao naše telo poseduje izuzetno složen sistem organa i mehanizama.

Zato je sledeće pitanje:

Koji organi zapravo obavljaju najveći deo prirodne detoksikacije organizma?

Najvažniji organi koji učestvuju u svakodnevnom čišćenju organizma

Naš organizam poseduje sopstveni, veoma složen sistem za preradu i eliminaciju materija koje mu više nisu potrebne.

Ne postoji samo jedan „organ za detoksikaciju“. U ovom procesu učestvuje više organa i sistema koji rade zajedno, svakoga dana i svakoga trenutka.

Jetra, bubrezi, creva, pluća, koža i limfni sistem imaju različite zadatke, ali zajednički doprinose održavanju unutrašnje ravnoteže.

Zato kada govorimo o detoksikaciji, važno je da razumemo šta svaki od ovih sistema radi i kako svojim svakodnevnim navikama možemo da podržimo njegovo normalno funkcionisanje.

JETRA – centralni organ metabolizma i detoksikacije

Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima detoksikacije organizma.

Sve što unesemo hranom i pićem ne odlazi jednostavno direktno do naših ćelija. Nakon varenja i apsorpcije, veliki deo hranljivih i drugih materija prolazi kroz jetru, gde se odvija njihova dalja obrada.

Jetra učestvuje u stotinama različitih procesa.

Ona metaboliše hranljive materije, učestvuje u regulaciji energetskih rezervi, proizvodi žuč, obrađuje alkohol, lekove i različita hemijska jedinjenja i pretvara određene materije u oblike koje organizam može lakše da iskoristi ili eliminiše.

Možemo je zamisliti kao veliku biohemijsku laboratoriju našeg tela.

Jetra zato nije običan filter koji „uhvati toksine“. Ona ih hemijski obrađuje kroz složene metaboličke procese.

Upravo zbog toga kvalitet ishrane, količina alkohola, telesna težina, fizička aktivnost i druge životne navike mogu biti veoma značajni za očuvanje njenog normalnog funkcionisanja.

BUBREZI – neprestano filtriranje krvi

Dok jetra veliki broj materija metaboliše i priprema za dalju obradu ili eliminaciju, bubrezi neprestano filtriraju krv.

Njihov zadatak nije samo stvaranje urina.

Bubrezi učestvuju u regulaciji količine vode u organizmu, ravnoteže elektrolita i brojnih drugih procesa važnih za održavanje stabilne unutrašnje sredine.

Kroz urin se iz organizma izlučuju različiti proizvodi metabolizma i materije rastvorljive u vodi.

Zato se ovde ponovo vraćamo prvom koraku H.O.P.E.S. koncepta – hidrataciji.

Voda je potrebna za normalno funkcionisanje bubrega i stvaranje urina kojim se određene materije odstranjuju iz organizma.

H i O zato nisu dva potpuno odvojena koraka.

H – HIDRATACIJA stvara osnovu za O – OČISTI.

CREVA – mnogo više od organa za varenje

Kada govorimo o detoksikaciji, digestivni sistem zaslužuje posebno mesto.

Creva imaju dvostruku ulogu.

Sa jedne strane, kroz njih organizam apsorbuje veliki deo hranljivih materija koje dobija iz hrane.

Sa druge strane, putem stolice eliminišu se nesvareni ostaci hrane, bakterije, proizvodi njihovog metabolizma i različite materije koje organizam izlučuje putem digestivnog sistema.

Jetra proizvodi žuč, koja se izlučuje u creva i ima važnu ulogu u varenju masti, ali predstavlja i jedan od puteva kojim određene materije napuštaju organizam.

Zato je redovno pražnjenje creva važan deo prirodnih procesa eliminacije.

Za normalno funkcionisanje digestivnog sistema posebno su značajni dovoljan unos vode, vlakna iz hrane, raznovrsna ishrana i fizička aktivnost.

LIMFNI SISTEM – velika mreža unutrašnjeg transporta

Limfni sistem prostire se gotovo kroz čitavo telo i predstavlja važan deo sistema održavanja ravnoteže telesnih tečnosti i imunološke zaštite.

Između naših ćelija nalazi se međućelijska tečnost. Deo te tečnosti ulazi u limfne sudove i postaje limfa.

Limfni sistem vraća višak tečnosti iz tkiva u krvotok, transportuje određene materije i omogućava ćelijama imunskog sistema da obavljaju svoje funkcije.

Duž limfnih puteva nalaze se limfni čvorovi, koji imaju važnu ulogu u imunološkom odgovoru.

Za razliku od krvotoka, limfni sistem nema jednu snažnu centralnu pumpu poput srca.

Kretanju limfe pomažu kontrakcije mišića, pokreti tela i disanje.

Zato je fizička aktivnost toliko važna.

Kada hodamo, istežemo se, vežbamo i duboko dišemo, ne pokrećemo samo mišiće – podstičemo i kretanje telesnih tečnosti.

I ponovo vidimo koliko su različiti elementi H.O.P.E.S. koncepta međusobno povezani: voda, kretanje, disanje i eliminacija nisu odvojene priče.

PLUĆA – detoksikacija svakim izdahom

O plućima retko razmišljamo kao o delu prirodnog sistema eliminacije.

A upravo preko njih svakoga minuta izbacujemo jedan od najvažnijih proizvoda ćelijskog metabolizma – ugljen-dioksid.

Ćelije koriste kiseonik u procesima stvaranja energije, a ugljen-dioksid koji pri tome nastaje krvotokom stiže do pluća i napušta organizam izdahom.

Udahnemo kiseonik.

Izdahnemo ugljen-dioksid.

Taj proces ponavljamo hiljadama puta dnevno, uglavnom potpuno nesvesno.

Zato su disanje, kvalitet vazduha i fizička aktivnost takođe deo šire priče o tome kako organizam održava svoju unutrašnju ravnotežu.

KOŽA – naša granica sa spoljašnjim svetom

Koža je najveći organ našeg tela i predstavlja važnu zaštitnu barijeru između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.

Preko znojnih žlezda organizam izlučuje vodu, elektrolite i manje količine određenih metaboličkih proizvoda.

Međutim, glavna funkcija znojenja jeste regulacija telesne temperature.

Kada se telo zagreje, znoj isparava sa površine kože i na taj način pomaže njegovom hlađenju.

Koža zato nije glavni organ detoksikacije u istom smislu kao jetra i bubrezi, ali jeste deo složenog sistema razmene između organizma i njegove okoline.

Redovno kretanje, dobra hidratacija i pravilna higijena kože deo su jednostavnih navika kojima podržavamo njeno normalno funkcionisanje.

Nijedan organ ne radi sam

Najvažnija poruka ove celine možda nije u tome da zapamtimo funkciju svakog pojedinačnog organa.

Važnije je razumeti da oni rade zajedno.

Jetra može preraditi određenu materiju, ali ona zatim mora nekim putem biti eliminisana.

Bubrezi zavise od cirkulacije i odgovarajuće količine tečnosti.

Crevima su potrebni voda, hrana i kretanje.

Limfni sistem zavisi od kretanja telesnih tečnosti i mišićne aktivnosti.

Pluća neprestano sarađuju sa krvotokom.

Sve je povezano.

Zato ni dobra detoksikacija organizma ne može da se svede na jednu namirnicu, jedan napitak ili jedan organ.

Potrebno je podržati ceo sistem.

Upravo iz toga proizlaze osnovni principi drugog koraka H.O.P.E.S. koncepta: O – OČISTI.

Koji su principi detoksikacije?

Kada govorimo o detoksikaciji organizma, cilj nije samo „izbaciti toksine“.

Detoksikacija je mnogo širi proces koji podrazumeva smanjenje ukupnog opterećenja organizma, podršku prirodnim sistemima eliminacije i stvaranje boljih uslova za svakodnevno funkcionisanje ćelija, tkiva i organa.

U H.O.P.E.S. konceptu možemo izdvojiti nekoliko osnovnih principa.

1. Smanjiti unos onoga što nepotrebno opterećuje organizam

Prvi princip je ujedno i najjednostavniji.

Pre nego što počnemo da razmišljamo šta treba dodati, treba pogledati šta možemo da uklonimo ili smanjimo.

Nema mnogo smisla tražiti najbolji čaj, suplement ili program za detoksikaciju ako istovremeno svakodnevno unosimo velike količine industrijski prerađene hrane, šećera, alkohola i drugih materija koje dodatno opterećuju organizam.

Detoksikacija zato počinje smanjivanjem nepotrebnog opterećenja.

To može značiti:

• manje industrijski prerađene hrane;
• manje rafinisanog šećera;
• manje alkohola;
• izbegavanje duvanskog dima;
• manje nepotrebnih aditiva i visoko prerađenih proizvoda;
• pažljiviji izbor hrane i vode;
• smanjenje izloženosti hemijskim materijama tamo gde na to možemo da utičemo.

Ne možemo ukloniti sve nepovoljne uticaje iz svog okruženja.

Ali možemo smanjiti mnoge od njih.

Prvi korak čišćenja jeste prestati svakodnevno dodavati novo opterećenje.

2. Podržati prirodne puteve eliminacije

Drugi princip jeste omogućiti organima koji učestvuju u prirodnoj detoksikaciji da imaju dobre uslove za rad.

Tu se ponovo vraćamo na ono što smo već pomenuli: jetru, bubrege, creva, pluća, kožu i limfni sistem.

Njima nije potreban jedan čudesni sastojak.

Potrebni su im dobri svakodnevni uslovi.

Dovoljno vode.

Kvalitetna hrana.

Redovno pražnjenje creva.

Kretanje.

Disanje.

San.

Odmor.

Kada te osnovne stvari funkcionišu dobro, stvaramo mnogo bolju osnovu za prirodne procese prerade i eliminacije.

Zato su prvi koraci H.O.P.E.S. koncepta povezani.

H – HIDRATACIJA priprema teren za O – OČISTI.

3. Pokrenuti telo

Čovek je stvoren za kretanje.

Nažalost, savremeni način života često izgleda potpuno suprotno.

Sedimo dok radimo. Sedimo u automobilu. Sedimo dok jedemo. Sedimo ispred televizora ili računara. Čak i veliki deo slobodnog vremena provodimo sedeći.

A telo za to vreme treba da održava cirkulaciju, pokreće telesne tečnosti i obavlja sve svoje metaboličke procese.

Zato je redovno kretanje jedan od osnovnih principa prirodne detoksikacije.

Ne mora to uvek biti trening.

Hodanje, istezanje, lagane vežbe, plivanje, vožnja bicikla, rad u bašti ili bilo koji drugi oblik aktivnosti koji pokreće telo može biti koristan.

Najvažnije je da kretanje ne bude nešto što radimo jednom nedeljno, već deo svakodnevnog života.

4. Omogućiti crevima da redovno rade svoj posao

Digestivni sistem predstavlja jedan od glavnih puteva kojima ono što organizmu nije potrebno napušta telo.

Zato je redovno pražnjenje creva veoma važno.

Ako želimo da podržimo normalan rad digestivnog sistema, treba obratiti pažnju na nekoliko osnovnih stvari:

dovoljan unos vode, odgovarajuću količinu vlakana, povrće, voće, integralne namirnice, fizičku aktivnost i raznovrsnu ishranu.

Creva nisu samo cev kroz koju prolazi hrana.

U njima se nalazi ogroman broj mikroorganizama koji zajedno čine složeni crevni ekosistem.

Ravnoteža tog sistema povezana je sa varenjem, apsorpcijom hranljivih materija i brojnim drugim procesima u organizmu.

Zato je zdravlje creva važan deo priče o detoksikaciji.

5. Obezbediti organizmu hranljive materije potrebne za njegove procese

Detoksikacija nije gladovanje organizma.

Da bi jetra, bubrezi, creva i ćelije mogli da obavljaju svoje funkcije, potrebna im je energija i odgovarajuće hranljive materije.

Proteini, vitamini, minerali, antioksidansi, zdrave masti i druge komponente hrane učestvuju u velikom broju metaboličkih procesa.

Zato kvalitetna ishrana predstavlja važnu podršku detoksikaciji.

Ali ovde postoji jedna zanimljiva razlika.

Tokom perioda kada želimo da rasteretimo organizam, često nije potrebno jesti komplikovanije.

Naprotiv.

Jednostavnija, prirodnija i manje prerađena hrana često predstavlja mnogo bolji izbor.

Više povrća.

Dovoljno vlakana.

Kvalitetni izvori proteina.

Prirodne namirnice.

Manje proizvoda sa dugim spiskom sastojaka.

Organizmu ne treba komplikacija.

Potrebne su mu kvalitetne sirovine.

6. Odmoriti organizam

Detoksikacija ne podrazumeva samo ono što radimo.

Ponekad je jednako važno ono što ne radimo.

Ne jedemo neprestano.

Ne ostajemo budni do duboko u noć.

Ne provodimo svaki trenutak pod fizičkim i psihičkim opterećenjem.

Organizmu su potrebni periodi odmora.

San je najvažniji među njima, ali važan je i dnevni ritam u kojem postoje periodi aktivnosti i periodi oporavka.

I digestivnom sistemu je potreban odmor između obroka.

Zato ideja detoksikacije podrazumeva i vraćanje prirodnijem ritmu života – aktivnost, hrana, odmor i san treba da imaju svoje mesto i vreme.

7. Podržati unutrašnju ravnotežu i prirodnu odbranu organizma

Kada smanjimo nepotrebna opterećenja, obezbedimo dovoljno vode, kvalitetnu hranu, kretanje i odmor, ne podržavamo samo organe eliminacije.

Podržavamo organizam kao celinu.

Njegovu energiju.

Njegovu sposobnost prilagođavanja.

Normalno funkcionisanje imunskog sistema.

Ravnotežu mikroorganizama sa kojima svakodnevno živimo.

Upravo na ovom mestu O – OČISTI počinje da se dodiruje sa sledećim korakom H.O.P.E.S. koncepta:

P – PURIFIKACIJA | Unutrašnja ravnoteža organizma.

Detoksikacija priprema teren.

Purifikacija ide korak dalje i usmerava pažnju na odnos između našeg organizma i mikroorganizama, parazita i drugih bioloških faktora sa kojima dolazimo u kontakt.

Ali pre nego što pređemo na taj korak, potrebno je razumeti još jednu važnu stvar: detoksikacija nije jednokratna akcija – detoksikacija je proces.

Detoksikacija je proces, a ne trenutna akcija

Kada govorimo o detoksikaciji, važno je da naše telo ne posmatramo kao jednostavnu mašinu koju možemo povremeno „očistiti“, a zatim nastaviti po starom.

Ljudski organizam je mnogo složeniji.

On već poseduje sopstvene mehanizme samoregulacije, obnove i detoksikacije, koji rade neprekidno – svakoga dana i tokom čitavog života.

Zato ni prava podrška tim procesima ne može da se svede na nekoliko dana.

Ne možemo za nekoliko dana promeniti ono što smo stvarali godinama

Često se mogu pronaći različiti programi koji obećavaju „detoks za tri dana“, „čišćenje za vikend“ ili potpuno resetovanje organizma za veoma kratko vreme.

Takav period svakako može predstavljati početak promene.

Možemo nekoliko dana jesti jednostavnije, izbaciti alkohol, povećati unos vode, odmoriti se i smanjiti količinu industrijski prerađene hrane.

I verovatno ćemo se zbog toga osećati drugačije.

Ali ako se nakon toga vratimo potpuno istim navikama koje smo imali godinama, teško možemo govoriti o suštinskoj promeni.

Detoksikacija nema mnogo smisla ako je posmatramo samo kao povremenu akciju između dva perioda loših životnih navika.

Mnogo je važnije ono što radimo svakoga dana.

Naše telo se neprestano obnavlja

Ćelije i tkiva našeg organizma imaju različite životne cikluse.

Neke ćelije obnavljaju se veoma brzo, dok druge žive mnogo duže. Zbog toga se često može čuti popularna tvrdnja da se „čitavo telo obnovi za sedam godina“.

Kao što smo objasnili i u tekstu o H.O.P.E.S. konceptu, tu tvrdnju ne treba shvatiti doslovno.

Mnogo važnija je sama činjenica da je obnova organizma neprekidan proces.

Svakoga dana stare strukture se razgrađuju, nove nastaju, hranljive materije se koriste za izgradnju i obnovu, a proizvodi metabolizma se prerađuju i eliminišu.

Zato je mnogo korisnije razmišljati:

Kakve uslove svakoga dana pružamo organizmu koji se neprestano obnavlja?

Detoksikacija znači promeniti svakodnevno okruženje organizma

Ako želimo da podržimo prirodne procese čišćenja, nije dovoljno samo povremeno nešto dodati.

Potrebno je promeniti i ono što svakodnevno radimo.

To znači smanjiti unos onoga što nepotrebno opterećuje organizam i istovremeno povećati ono što mu pruža dobre uslove za funkcionisanje.

Više kvalitetne vode.

Više prirodne i jednostavne hrane.

Više povrća i vlakana.

Više kretanja.

Dovoljno sna.

Manje industrijski prerađene hrane.

Manje šećera.

Manje alkohola.

Manje nepotrebnih opterećenja.

I, možda najvažnije – više kontinuiteta.

Jer telo ne reaguje samo na ono što uradimo danas.

Ono živi sa našim navikama.

Detoksikacija nije kazna

Još jedna greška jeste doživljavanje detoksikacije kao perioda kažnjavanja.

Nekoliko dana gladovanja.

Potpuna zabrana svega što volimo.

Naporne procedure.

Glad, iscrpljenost i čekanje da se „detoks završi“.

Ali cilj nije iscrpeti organizam.

Cilj je rasteretiti ga.

Dobar proces detoksikacije zato treba da bude dovoljno jednostavan da možemo da ga uklopimo u svakodnevni život.

Ne mora svaki korak biti ekstreman da bi bio koristan.

Ponekad najveću promenu pravi upravo ono najjednostavnije – voda umesto zaslađenog napitka, prirodan obrok umesto industrijski prerađenog, šetnja umesto još jednog sata sedenja i kvalitetan san umesto još jedne neprospavane noći.

Kontinuitet je važniji od savršenstva

Ne moramo živeti savršeno da bismo počeli da živimo bolje.

Neće svaki obrok biti idealan.

Nećemo svakoga dana popiti savršenu količinu vode.

Ponekad ćemo preskočiti šetnju, kasnije otići na spavanje ili pojesti nešto što nije naš najbolji izbor.

To je život.

Važno je šta radimo većinu vremena.

Kada dobre odluke počnu da se ponavljaju dovoljno često, one prestaju da budu „program detoksikacije“.

Postaju naš način života.

U tome se nalazi suština drugog koraka H.O.P.E.S. koncepta:

O – OČISTI ne znači očistiti telo jednom.
O – OČISTI znači svakodnevno stvarati manje opterećenja i bolje uslove za prirodne procese organizma.

Zato je detoksikacija organizma proces, a ne trenutna akcija.

Prirodni načini za podršku detoksikaciji organizma

Kada razumemo da detoksikacija nije jedan napitak, preparat ili nekoliko dana posebnog režima, postaje mnogo lakše razumeti i kako možemo da podržimo ovaj proces.

Osnova je jednostavna: smanjiti ono što nepotrebno opterećuje organizam i obezbediti mu ono što mu je potrebno za njegove prirodne procese čišćenja, obnove i eliminacije.

Za to nam nisu potrebne komplikovane procedure.

Najvažnije stvari često su upravo one najjednostavnije.

1. Pijte dovoljno vode

Voda je sa razlogom prvi korak H.O.P.E.S. koncepta.

H – HIDRATACIJA prethodi O – OČISTI.

Voda učestvuje u transportu materija, radu bubrega, varenju, cirkulaciji i brojnim metaboličkim procesima.

Zato tokom detoksikacije ne treba čekati da nas jaka žeđ podseti da pijemo vodu.

Pijte je redovno tokom dana i prilagodite količinu svojim potrebama, fizičkoj aktivnosti, temperaturi okruženja i načinu ishrane.

Cilj nije „nalivati“ organizam velikim količinama tečnosti odjednom.

Cilj je dobra i kontinuirana hidratacija.

2. Jedite jednostavniju i prirodniju hranu

Jedan od najboljih načina da rasteretimo organizam jeste da pojednostavimo ishranu.

Što je namirnica bliža svom prirodnom obliku, to nam je obično lakše da znamo šta zapravo jedemo.

Osnovu ishrane mogu činiti:

• raznovrsno povrće;
• sveže voće;
• zeleno lisnato povrće;
• mahunarke;
• integralne žitarice;
• orašasti plodovi i semenke;
• kvalitetni izvori proteina;
• kvalitetne masti;
• jednostavno pripremljeni obroci.

Kuvanje, barenje, pečenje i priprema hrane sa manje nepotrebnih dodataka mogu biti dobar način da obrok ostane jednostavan.

Detoksikacija ne mora da znači gladovanje. Često znači upravo povratak jednostavnoj hrani.

3. Smanjite industrijski prerađenu hranu

Jedan od najvažnijih koraka često nije ono što ćemo dodati jelovniku, već ono što ćemo iz njega ukloniti.

Smanjite: grickalice, slatkiše, zaslađena i gazirana pića, brzu hranu, industrijska peciva, gotove obroke i druge visoko prerađene proizvode.

Takva hrana često donosi mnogo energije, šećera, soli i rafinisanih masti, a malo vlakana i raznovrsnih hranljivih materija.

Ne morate preko noći promeniti čitavu ishranu.

Počnite zamenama.

Umesto zaslađenog napitka – voda.

Umesto industrijske grickalice – voće ili šaka orašastih plodova.

Umesto gotovog obroka – jednostavan obrok pripremljen kod kuće.

Svaka dobra zamena smanjuje jedno nepotrebno opterećenje.

4. Jedite raznovrsno

Jednostavna ishrana ne znači jednolična ishrana.

Naprotiv.

Različite namirnice obezbeđuju različite vitamine, minerale, vlakna, antioksidanse i druge hranljive materije.

Zato tokom nedelje menjajte vrste povrća, voća, izvore proteina, žitarice, semenke i druge namirnice.

Posebno mesto dajte povrću i zelenim lisnatim biljkama.

Što je tanjir prirodno raznovrsniji, to organizmu pružamo širi spektar materija koje može da koristi.

5. Ne prejedajte se

Nije važno samo šta jedemo, već i koliko jedemo.

Savremeni čovek veoma često jede više nego što mu je zaista potrebno.

Veliki obroci, stalno grickanje između obroka i hrana dostupna tokom čitavog dana mogu značiti da digestivni sistem gotovo neprestano radi.

Zato pokušajte da naučite da razlikujete stvarnu glad od navike da nešto jedete.

Jedite polako.

Dobro žvaćite.

Stanite kada ste siti.

Ne morate nakon svakog obroka imati osećaj da više ne možete pojesti ni zalogaj.

Ponekad je jednostavno smanjenje prevelikih porcija jedna od najlakših promena koju možemo napraviti.

6. Ostavite organizmu periode bez hrane

Čovek kroz istoriju nije imao hranu dostupnu dvadeset četiri sata dnevno.

Periodi između obroka prirodan su deo našeg dnevnog ritma.

Zato ne moramo neprestano nešto da grickamo.

Noćni period bez hrane već predstavlja prirodnu pauzu za digestivni sistem. Nekim ljudima odgovara i povremeno produžavanje perioda između poslednjeg večernjeg i prvog narednog obroka.

U tradicionalnoj kulturi postoji i post, koji osim duhovnog značenja često podrazumeva jednostavniju ishranu i periode drugačijeg odnosa prema hrani.

U okviru detoksikacije, njegova vrednost može biti upravo u tome što nas vraća jednostavnosti i umerenosti.

Ne moramo stalno nešto unositi da bismo podržavali svoje telo. Ponekad mu treba i vreme da obradi ono što smo već uneli.

7. Smanjite alkohol

Alkohol predstavlja dodatni posao za organizam, posebno za jetru.

Zato period detoksikacije predstavlja odličnu priliku da ga potpuno izbacimo ili značajno smanjimo.

Nekada već nekoliko nedelja bez alkohola može biti dobar početak nove navike.

A ako alkohol inače konzumiramo redovno, možemo se zapitati da li nam je zaista potreban u količini u kojoj ga koristimo.

8. Pokrenite telo svakoga dana

Detoksikacija nije samo ono što se nalazi na tanjiru.

Kretanje je njen važan deo.

Hodajte.

Istežite se.

Vežbajte.

Vozite bicikl.

Plivajte.

Radite u bašti.

Koristite stepenice.

Ne morate svakoga dana provesti sat vremena u teretani.

Mnogo je važnije da telo redovno pokrećete.

Kretanje podržava cirkulaciju, metabolizam, rad creva i protok telesnih tečnosti, uključujući limfu.

9. Spavajte dovoljno

Možemo jesti najbolju hranu i piti dovoljno vode, ali ako noćima spavamo četiri ili pet sati, našem organizmu nedostaje jedan od osnovnih uslova za oporavak.

San nije izgubljeno vreme.

San je vreme obnove.

Pokušajte da odlazite na spavanje približno u isto vreme, smanjite stimulaciju pred spavanje i napravite okruženje u kojem možete kvalitetno da se odmorite.

Dobar san treba posmatrati kao deo zdravog načina života jednako kao hranu, vodu i fizičku aktivnost.

10. Smanjite stres i napravite prostor za odmor

Ne možemo ukloniti svaki stres iz života.

Ali možemo promeniti način na koji organizujemo svoj dan i koliko vremena ostavljamo za oporavak.

Šetnja.

Boravak u prirodi.

Duboko disanje.

Razgovor.

Muzika.

Čitanje.

Tišina.

Vreme bez telefona i računara.

Svako treba da pronađe ono što mu pomaže da uspori.

Jer odmor nije luksuz – on je deo ravnoteže.

Ne tražite savršen detoks – napravite bolji način života

Ako bismo sve prethodne preporuke morali da svedemo na jednu rečenicu, ona bi glasila: jedite jednostavnije, pijte dovoljno vode, krećite se, spavajte, odmarajte se i smanjite ono što vašem organizmu nepotrebno stvara dodatni posao.

Ne morate sve promeniti danas.

Izaberite jednu stvar.

Počnite od nje.

Kada postane navika, promenite sledeću.

Jer najbolji proces detoksikacije nije onaj koji je najstroži ili najkomplikovaniji.

Najbolji je onaj koji možemo da pretvorimo u način života.

O – OČISTI: rasteretite organizam

Detoksikacija nije nešto što radimo samo povremeno, kada osetimo da nam je potreban „reset“.

Naš organizam svoje procese čišćenja, prerade i eliminacije obavlja svakoga dana.

Na nama je da mu za taj posao pružimo što bolje uslove.

To znači da vodimo računa o vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, kretanju, snu i odmoru, ali i da smanjimo ono što organizam nepotrebno opterećuje.

Ne možemo izbeći svaki nepovoljan uticaj iz okruženja.

Ne možemo živeti savršeno.

Ali možemo svakoga dana napraviti nekoliko boljih izbora.

Možemo unositi manje onoga što nas opterećuje i više onoga što našem telu daje dobre uslove za rad, obnovu i održavanje ravnoteže.

Upravo u tome je suština drugog koraka H.O.P.E.S. koncepta:

O – OČISTI: Detoksikacija organizma.

Prvi korak nas je naučio da organizmu obezbedimo osnovu:

H – HIDRATACIJA: Počinjemo od vode.

Drugi korak nas uči da tu osnovu iskoristimo kako bismo podržali prirodne procese čišćenja:

O – OČISTI: Detoksikacija organizma.

Ali time naš put nije završen.

Kada smo obezbedili dobru hidrataciju i počeli da smanjujemo ukupno opterećenje organizma, možemo napraviti sledeći korak i više pažnje posvetiti unutrašnjoj ravnoteži organizma.

To nas vodi do trećeg koraka H.O.P.E.S. koncepta:

👉  P – PURIFIKACIJA: Unutrašnja ravnoteža organizma.

Jer zdravlje se ne gradi jednim postupkom.

Gradi se svakodnevnim izborima koji, korak po korak, stvaraju bolje uslove za život, energiju i vitalnost.