H.O.P.E.S. – Koncept zdravlja u pet koraka
H.O.P.E.S. kao koncept zdravlja u pet koraka predstavlja jednostavan i sveobuhvatan pristup očuvanju zdravlja, vitalnosti i kvaliteta života. Zasniva se na ideji da organizmu treba obezbediti odgovarajuće uslove kako bi mogao da koristi sopstvene mehanizme samoregulacije, obnove i oporavka.
Suština ovog koncepta nije u jednom postupku, jednoj namirnici ili jednom rešenju. Zdravlje posmatramo kao rezultat više međusobno povezanih procesa: pravilne hidratacije, detoksikacije, purifikacije, kvalitetne ishrane i zaštite organizma.
Naš jedinstveni koncept zdravlja polazi od toga da je potrebno, s jedne strane, pomoći organizmu da se oslobodi toksina, otpadnih materija i patogenih mikroorganizama, a sa druge strane obezbediti mu neophodne hranljive i gradivne materije.
Kada stvaramo povoljniju unutrašnju sredinu i istovremeno podržavamo prirodne procese u organizmu, omogućavamo telu da efikasnije koristi sopstvene mehanizme samoregulacije i oporavka.
Organizam svakodnevno prima različite materije iz spoljašnje sredine, ali istovremeno i sam, kroz metaboličke procese, stvara otpadne produkte koje je potrebno eliminisati. Zbog toga zdravlje ne zavisi samo od onoga što unosimo u telo, već i od sposobnosti organizma da ono što mu više nije potrebno pravilno preradi i izluči.
U tom smislu možemo posmatrati zdravlje kao neprestano održavanje ravnoteže između unosa, stvaranja, prerade i eliminacije različitih materija.
Kada je ta ravnoteža narušena, organizam pokušava da se prilagodi i ponovo uspostavi unutrašnju harmoniju.
Upravo zato H.O.P.E.S. koncept ne posmatra zdravlje kao nešto statično. Zdravlje je dinamičan proces koji se odvija svakoga dana.
Naše telo se neprestano menja, prilagođava, obnavlja i reaguje na način života koji vodimo. Ono što jedemo, koliko vode pijemo, koliko se krećemo, kako spavamo i kakvim smo uticajima izloženi postaje deo tog procesa.
Zato briga o zdravlju nije nešto čemu se okrećemo tek kada se pojavi problem.
Ona je svakodnevni proces stvaranja uslova u kojima organizam može da funkcioniše najbolje što može.
Zdravlje i dugovečnost
Veliki mudraci kažu da je promena jedna od najjačih sila u Univerzumu.
Sve oko nas je u neprekidnom kretanju i promeni. Zemlja se istovremeno okreće oko svoje ose i kreće oko Sunca – a mi zajedno sa njom. Sunce se okreće oko svoje ose i zajedno sa čitavim Sunčevim sistemom kreće kroz našu galaksiju. I Mlečni put je u stalnom kretanju.
Priroda nam, zapravo, svakoga dana pokazuje isto: ništa ne miruje i ništa ne ostaje zauvek isto.
Pa zašto onda toliko često očekujemo da mi možemo da ostanemo isti?
Zašto se uporno opiremo promeni?
Promene ponekad doživljavamo kao nešto neprijatno i nepoznato. Mnogo je lakše ostati u poznatom prostoru, u svojoj zoni sigurnosti, čak i onda kada znamo da nam određene navike više ne koriste.
Međutim, sposobnost prilagođavanja promenama jedna je od osnovnih osobina živih bića. Priroda opstaje upravo zahvaljujući neprekidnom prilagođavanju uslovima koji se menjaju.
I naše telo se menja – neprestano.
Procesi obnove, razgradnje, stvaranja i prilagođavanja odvijaju se u organizmu svakog trenutka. Ćelije obavljaju svoje funkcije, stare strukture se razgrađuju, stvaraju se nove, a organizam pokušava da održava unutrašnju ravnotežu.
Dok se sve to događa u nama, mi se često čvrsto držimo starih navika: istog načina ishrane, premalo kretanja, nedovoljnog unosa vode, lošeg sna ili svakodnevnih obrazaca za koje i sami znamo da bi trebalo da ih promenimo.
Zato promena ne mora da bude nešto čega se plašimo. Možemo je posmatrati kao prirodan deo života i priliku da svakoga dana uradimo nešto dobro za sebe.
Ne moramo promeniti sve odjednom.
Nekada je dovoljno promeniti jednu malu naviku, a zatim drugu. Popiti više vode. Prošetati. Ranije otići na spavanje. Promeniti jedan obrok. Odvojiti vreme za odmor. Oslušnuti šta nam telo govori.
Vremenom upravo takve male odluke mogu da postanu velike životne promene.
Menjaj se. Razvijaj se. Budi najbolja verzija sebe.
Prihvati promenu i pomozi svom telu da je prati. Jer na mnoge faktore ne možemo da utičemo, ali na veliki deo svojih svakodnevnih izbora možemo.
A upravo ti izbori, ponavljani iz dana u dan, stvaraju način na koji živimo.
Briga o zdravlju zato nije jedna velika odluka koju donesemo jednom u životu. Ona je zbir malih odluka koje donosimo svakoga dana.
I što ih ranije počnemo donositi svesno, pružamo sebi veću mogućnost da duže sačuvamo zdravlje, energiju, vitalnost i kvalitet života.
Život je stalno umiranje, a smrt je ponovno rađanje
„Život je stalno umiranje, a smrt je ponovno rađanje.“
Ovim rečima me je još kao dečaka učio moj tata.
Tada su mi zvučale veoma čudno. Ono što je za mene bio život, on je povezivao sa umiranjem, a ono što sam smatrao smrću – sa ponovnim rađanjem. Za moj dečji um bila je to prava zavrzlama.
Tek mnogo kasnije, kada sam odrastao, pročitao mnogo knjiga, završio fakultet i počeo drugačije da posmatram čoveka i njegovo telo, njegove reči počele su da dobijaju sasvim novo značenje.
Shvatio sam da je život, zapravo, neprestana promena.
Od trenutka kada se rodimo, u našem organizmu istovremeno se odvijaju procesi stvaranja i razgradnje, obnove i odumiranja. Dok jedne ćelije završavaju svoj životni ciklus, druge nastaju i preuzimaju njihove funkcije.
Naše telo zato nije ista, nepromenljiva struktura koju dobijemo rođenjem i nosimo kroz čitav život. Ono je živ sistem koji se neprekidno obnavlja, prilagođava i menja.
I upravo tu danas vidim smisao očevih reči.
Nešto staro neprestano ustupa mesto nečemu novom. Jedan proces se završava da bi drugi mogao da počne. Promena nije izuzetak – ona je sastavni deo života.
Nove ćelije zamenjuju stare
Naš organizam poseduje izuzetnu sposobnost regeneracije i obnove. Međutim, različite ćelije i tkiva ne obnavljaju se istom brzinom. Neke ćelije imaju veoma kratak životni vek i neprestano se zamenjuju, dok druge mogu ostati sa nama godinama, pa čak i tokom najvećeg dela života.
Zato popularnu tvrdnju da „svakih sedam godina postajemo potpuno nova osoba“ ne treba shvatiti doslovno. Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da se procesi obnove u našem organizmu odvijaju neprekidno.
A za te procese organizmu su potrebni odgovarajući uslovi.
Potrebni su mu voda, kiseonik, energija, hranljive i gradivne materije, odmor i sposobnost da proizvode metabolizma efikasno preradi i odstrani.
Drugim rečima, naše telo svakoga dana koristi ono što mu pružamo.
Od kvaliteta naše ishrane, hidratacije, sna, kretanja i drugih životnih navika zavisi kakvo ćemo okruženje stvarati za ćelije koje svakodnevno obavljaju ogroman posao održavanja organizma.
U svakoj ćeliji neprestano se odvija veliki broj složenih biohemijskih procesa. Mi ih ne osećamo i o njima uglavnom ne razmišljamo, ali upravo zahvaljujući njima naše telo funkcioniše iz sekunde u sekundu.
Dok ovo čitate, vaše srce radi, pluća razmenjuju gasove, krv prenosi kiseonik i hranljive materije, ćelije proizvode energiju, enzimi učestvuju u brojnim reakcijama, a organizam neprestano pokušava da održi ravnotežu.
Život se, dakle, neprestano obnavlja iznutra.
I možda upravo u tome leži jedna od najvažnijih poruka ove priče: ako se naše telo svakoga dana menja, onda ni naše današnje stanje ne mora zauvek ostati isto.
Možemo menjati svoje navike. Možemo menjati način na koji se odnosimo prema svom telu. Možemo mu pružiti bolje uslove nego što smo mu pružali juče.
Novo zamenjuje staro.
I to je život – ništa nije potpuno statično. Stalno učimo, menjamo se i saznajemo nešto novo.
Svakodnevno treba brinuti o zdravlju
Život je nešto što svi imamo, ali često ne razmišljamo dovoljno o tome kako ga živimo i kako se odnosimo prema sopstvenom telu.
Nekada živimo „punim plućima“, puni energije, planova i želja, a nekada prolazimo kroz periode umora, nezadovoljstva i nedostatka životnog elana.
Ali bez obzira na okolnosti, jedno ostaje isto – naše telo svakoga dana radi za nas.
Zato ni briga o zdravlju ne bi trebalo da počinje tek onda kada se pojavi problem. Ona treba da bude deo svakodnevnog života.
Možda smisao života nije u tome da živimo večno, već da vreme koje imamo provedemo sa što više zdravlja, energije, vitalnosti i sposobnosti da živimo život kakav želimo.
A pitanje dugovečnosti oduvek je privlačilo pažnju čoveka.
Šta nam govori poznati eksperiment Alexisa Carrela?
Francuski hirurg i istraživač Alexis Carrel, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1912. godine, bavio se, između ostalog, istraživanjem mogućnosti održavanja tkiva izvan organizma.
Jedan od najpoznatijih eksperimenata povezanih sa njegovom laboratorijom odnosio se na održavanje ćelija odnosno tkiva pilećeg embriona u odgovarajućoj hranljivoj sredini tokom veoma dugog perioda.
Suština eksperimenta bila je jednostavna, ali veoma zanimljiva: tkivu je bilo potrebno obezbediti odgovarajuće uslove za život.
Hranljiva sredina se redovno obnavljala. Uklanjana je stara sredina sa produktima ćelijskog metabolizma, a dodavana nova, koja je tkivu obezbeđivala materije potrebne za nastavak njegovih životnih procesa.
Upravo je taj eksperiment dugo bio jedan od primera koji su podsticali razmišljanja o životnom veku ćelija i značaju sredine u kojoj one žive.
Za našu priču posebno je zanimljiva upravo ta ideja – ćelija ne postoji izolovano od svoje okoline.
I naše ćelije žive u određenoj unutrašnjoj sredini. Do njih neprestano dolaze voda, kiseonik i hranljive materije, a istovremeno se proizvodi metabolizma moraju odvoditi i dalje obrađivati i eliminisati iz organizma.
Zato je kvalitet unutrašnje sredine jedan od važnih uslova normalnog funkcionisanja ćelija.
Naravno, ljudski organizam je neuporedivo složeniji od tkiva koje se održava u laboratorijskoj posudi. Ipak, ovaj primer nam pomaže da razumemo jednu veoma jednostavnu ideju: ćelijama je potrebno obezbediti ono što im je potrebno, ali je istovremeno potrebno omogućiti organizmu da efikasno uklanja ono što mu više nije potrebno.
Upravo na toj ravnoteži zasniva se veliki deo H.O.P.E.S. koncepta.
Nije dovoljno samo unositi vitamine, minerale, kvalitetnu hranu i druge hranljive materije. Jednako je važno voditi računa o hidrataciji, kretanju, odmoru i prirodnim procesima kojima organizam prerađuje i eliminiše proizvode metabolizma.
Koliko dugo možemo da živimo?
Često se mogu čuti tvrdnje da je ljudski organizam „programiran“ za život od 120 godina. Bez obzira na to gde ćemo postaviti teorijsku granicu ljudskog života, mnogo važnije pitanje jeste:
Koliko godina svog života možemo provesti zdravi, pokretni, vitalni i sposobni da uživamo u svakodnevnom životu?
Nije isto živeti dugo i živeti dugo uz očuvanu vitalnost.
Savremeni način života doneo nam je mnogo pogodnosti, ali je istovremeno doneo manje kretanja, više stresa, neredovan san, industrijski prerađenu hranu i brojne druge navike koje mogu uticati na način na koji se osećamo.
Zbog toga pitanje nije samo:
„Koliko dugo ćemo živeti?“
Mnogo važnije pitanje je:
„Kako ćemo živeti godine koje su pred nama?“
Upravo tu svakodnevna briga o zdravlju dobija pravi smisao.
Ne možemo promeniti sve faktore koji utiču na naš život i zdravlje, ali možemo uticati na veliki broj svakodnevnih odluka – šta pijemo, šta jedemo, koliko se krećemo, kako se odmaramo i koliko pažnje posvećujemo svom telu.
A kada takve odluke ponavljamo iz dana u dan, one više nisu samo pojedinačne odluke.
One postaju naš način života.
Upravo na toj ideji zasniva se H.O.P.E.S. koncept – ne na jednoj velikoj promeni, već na nekoliko međusobno povezanih koraka kojima svakodnevno stvaramo bolje uslove za funkcionisanje svog organizma.
Koncept zdravlja u pet koraka
Filozofija pet koraka do zdravlja je jednostavna: organizmu treba obezbediti uslove koji podržavaju njegove prirodne procese obnove, ravnoteže i vitalnosti.
H.O.P.E.S. koncept nastao je upravo iz potrebe da se zdravlju pristupi kao celini. Umesto da se pažnja usmeri samo na jedan segment – na primer, ishranu, suplementaciju ili fizičku aktivnost – posmatramo više međusobno povezanih faktora.
Jer nije dovoljno samo dobro se hraniti.
Nije dovoljno samo piti vodu.
Nije dovoljno samo vežbati.
I nije dovoljno povremeno uraditi nešto dobro za svoje telo.
Važno je kako svi ti elementi funkcionišu zajedno.
Zašto zdrava ishrana nije jedini korak?
Kada ljudi odluče da počnu da brinu o zdravlju, jedna od prvih stvari koju obično menjaju jeste ishrana. Počinju da biraju kvalitetnije namirnice, više povrća i voća, kvalitetne izvore proteina, zdrave masti, vitamine i minerale.
To svakako jeste važan korak.
Ali pre nego što se zapitamo šta ćemo uneti u organizam, trebalo bi da se zapitamo i u kakvom stanju je sredina u koju sve te hranljive materije unosimo.
Naš digestivni sistem predstavlja složen ekosistem u kojem živi ogroman broj mikroorganizama. Ravnoteža tog sistema, stanje creva, varenje i sposobnost apsorpcije hranljivih materija imaju važnu ulogu u tome koliko će organizam moći da iskoristi ono što mu kroz hranu pružamo.
Upravo zato H.O.P.E.S. koncept ne počinje ishranom.
Pre nego što dođemo do nje, pažnju usmeravamo na hidrataciju, detoksikaciju i purifikaciju organizma.
Tek nakon toga dolazimo do kvalitetne ishrane i zaštite organizma.
Sve počinje od vode
Bez dovoljne količine vode teško je govoriti o optimalnom funkcionisanju organizma.
Voda učestvuje u gotovo svim važnim procesima u našem telu. Potrebna je za transport hranljivih materija, regulaciju telesne temperature, varenje, cirkulaciju i eliminaciju proizvoda metabolizma.
Zato je hidratacija prvi korak H.O.P.E.S. koncepta.
Možemo napraviti jednostavno poređenje.
Kada želimo da očistimo kuću, gotovo uvek nam je potrebna voda. Ne pokušavamo prvo da unesemo nove stvari u prostor koji želimo da očistimo – najpre uklanjamo ono što nam više nije potrebno.
Sličnu logiku primenjujemo i kada govorimo o organizmu.
Da bi prirodni procesi eliminacije i razmene materija mogli pravilno da se odvijaju, telu je potrebna odgovarajuća hidratacija.
Voda je osnova na kojoj gradimo sve naredne korake.
Kretanje pokreće mnogo više od mišića
Uz hidrataciju i pravilnu ishranu, ne smemo zaboraviti još jedan važan element zdravog života – fizičku aktivnost.
Kretanjem ne jačamo samo mišiće.
Fizička aktivnost utiče na cirkulaciju, metabolizam, pokretljivost, raspoloženje i brojne druge procese u organizmu. Posebno je značajna za funkcionisanje limfnog sistema.
Za razliku od krvotoka, koji ima srce kao snažnu centralnu pumpu, limfni sistem nema takvu pumpu. Kretanje limfe u velikoj meri podstiču kontrakcije mišića, disanje i pokreti tela.
Zbog toga dugotrajno mirovanje i nedostatak fizičke aktivnosti nisu prijatelji dobre limfne cirkulacije.
Zašto je limfni sistem toliko važan?
Limfni sistem predstavlja veliku mrežu limfnih sudova, limfnih čvorova i organa koja se prostire kroz čitavo telo.
On ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti, imunološkim procesima i transportu različitih materija kroz organizam.
Limfa prolazi kroz limfne sudove i čvorove, dok ćelije imunskog sistema učestvuju u prepoznavanju i odgovoru na različite mikroorganizme i druge strane materije.
Jedan od važnih organa povezanih sa limfnim i imunskim sistemom jeste slezina, koja učestvuje u filtriranju krvi i imunološkim procesima.
Limfni sistem, dakle, nije nekakav sporedni sistem našeg tela. On je deo veoma složene mreže koja svakodnevno učestvuje u održavanju unutrašnje ravnoteže organizma.
A upravo zato mu prijaju stvari koje su našem telu generalno potrebne: dovoljno vode, redovno kretanje i pravilno disanje.
Kada hodamo, vežbamo i pokrećemo mišiće, istovremeno podstičemo i kretanje telesnih tečnosti.
Zato je jedna od najjednostavnijih stvari koje svakoga dana možemo učiniti za svoje telo upravo – kretanje.
Ne mora svaka fizička aktivnost biti intenzivan trening. Hodanje, lagano vežbanje, istezanje, vožnja bicikla, plivanje ili bilo koji oblik aktivnosti koji možemo redovno da praktikujemo može postati važan deo našeg načina života.
Ne zaboravimo odmor
Postoji još jedan deo slagalice koji često zanemarujemo – san i odmor.
Ne možemo od organizma neprestano zahtevati energiju, koncentraciju i aktivnost, a da mu ne ostavimo dovoljno vremena za oporavak.
Tokom sna odvijaju se brojni procesi važni za obnovu organizma, regulaciju metabolizma, nervnog sistema i normalno funkcionisanje imunskog sistema.
Zato zdravlje ne gradimo samo onda kada nešto radimo.
Ponekad ga gradimo upravo onda kada stanemo i dozvolimo telu da se odmori.
Zdravlje je rezultat više povezanih procesa
Kada sve ovo spojimo, postaje jasnije zašto H.O.P.E.S. koncept ne posmatra zdravlje kroz samo jedan faktor.
Voda podržava procese u organizmu. Kretanje podstiče cirkulaciju i protok telesnih tečnosti. San omogućava odmor i obnovu. Kvalitetna ishrana obezbeđuje energiju i gradivne materije. Prirodni sistemi eliminacije pomažu organizmu da se oslobodi onoga što mu više nije potrebno.
Sve je povezano.
Upravo iz tog razumevanja nastao je pristup zdravlju u pet koraka – nakon godina učenja, proučavanja, posmatranja i praktičnog iskustva.
A na njegovom početku nalazi se nešto toliko jednostavno da ga često uzimamo zdravo za gotovo: voda.
Voda je osnova hidratacije i prvi korak H.O.P.E.S. koncepta. Bez nje nema normalnog odvijanja životnih procesa, zbog čega upravo od hidratacije počinje naš put kroz pet koraka do odličnog zdravlja.
H.O.P.E.S. – pet koraka do odličnog zdravlja
Naziv H.O.P.E.S. predstavlja samu suštinu koncepta zdravlja u pet koraka. Svako slovo ima svoje značenje i vodi nas kroz jedan deo procesa:
H – HIDRATACIJA
O – OČISTI
P – PURIFIKACIJA
E – ENERGIJA
S – SAČUVAJ
Pet slova. Pet međusobno povezanih koraka. Jedan celovit pristup zdravlju, energiji i vitalnosti.
Redosled ovih koraka nije slučajan. H.O.P.E.S. počinje od onoga bez čega naš organizam ne može – vode. Zatim prelazimo na čišćenje organizma i uspostavljanje bolje unutrašnje ravnoteže. Tek tada dolazimo do kvalitetne ishrane, kojom organizmu obezbeđujemo energiju i gradivne materije, a poslednji korak posvećen je tome kako da ono što smo postigli sačuvamo i dugoročno podržimo.
Prva tri koraka – H, O i P – predstavljaju osnovu koncepta. Četvrti i peti korak – E i S – više se prilagođavaju individualnim potrebama svakog čoveka.
Ne živimo svi na isti način, nemamo iste potrebe niti su naši organizmi izloženi istim opterećenjima. Nekome je potrebno više pažnje posvetiti kardiovaskularnom sistemu, nekome varenju, jetri, lokomotornom sistemu, energiji ili nekom drugom segmentu.
Zato H.O.P.E.S. nije zamišljen kao krut sistem u kojem svi moraju da rade potpuno isto.
Osnova je zajednička, ali potrebe svakog čoveka su individualne.
1. H – HIDRATACIJA – Počinjemo od vode
Hidratacija organizma je prvi korak H.O.P.E.S. koncepta zdravlja.
Sve što je živo zavisi od vode. Voda čini veliki deo našeg organizma i učestvuje u gotovo svim procesima koji se u njemu odvijaju.
Potrebna nam je za transport hranljivih materija, varenje, cirkulaciju, regulaciju telesne temperature i normalno odvijanje metaboličkih procesa. Istovremeno učestvuje u transportu proizvoda metabolizma prema organima preko kojih se oni dalje obrađuju i eliminišu.
Zbog toga nije važno samo šta jedemo i koje suplemente uzimamo. Prvo pitanje trebalo bi da bude:
Da li svom organizmu svakoga dana obezbeđujemo dovoljno kvalitetne vode?
Pravilna hidratacija stvara osnovu za sve naredne korake. Kada telo nema dovoljno vode, teško možemo očekivati da svi njegovi sistemi funkcionišu optimalno.
Zato u H.O.P.E.S. konceptu kažemo da je voda suplement broj jedan.
Više o tome pročitajte u tekstu Hidratacija organizma.
2. O – OČISTI – Detoksikacija organizma
Detoksikacija je drugi korak H.O.P.E.S. koncepta.
Naš organizam svakodnevno dolazi u kontakt sa različitim materijama iz hrane, vode, vazduha i životne sredine. Istovremeno, kao prirodan rezultat metabolizma, u telu neprestano nastaju različiti otpadni produkti.
Organizam poseduje sopstvene sisteme za njihovu preradu i eliminaciju. U tim procesima učestvuju jetra, bubrezi, digestivni sistem, pluća, koža, krvotok i limfni sistem.
Zato detoksikaciju ne posmatramo kao jedan kratkotrajan postupak, već kao podršku prirodnim procesima kojima organizam svakodnevno održava svoju unutrašnju ravnotežu.
Cilj je da se obrati pažnja na organe i sisteme koji učestvuju u eliminaciji, ali i na navike koje njihov rad podržavaju – hidrataciju, ishranu, kretanje, odmor i druge elemente zdravog načina života.
Više o ovom koraku pročitajte u tekstu Detoksikacija organizma.
3. P – PURIFIKACIJA – Unutrašnja ravnoteža organizma
Treći korak H.O.P.E.S. koncepta je purifikacija organizma.
Čovek nije izolovan sistem. U nama i na nama živi ogroman broj mikroorganizama, a sa različitim mikroorganizmima i parazitima dolazimo u kontakt i kroz životnu sredinu, hranu, vodu, životinje i druge ljude.
Njihovo prisustvo samo po sebi ne znači bolest. Važna je ravnoteža između organizma, njegovih odbrambenih sposobnosti i različitih mikroorganizama sa kojima dolazi u kontakt.
Kada govorimo o purifikaciji, pažnju usmeravamo upravo na tu unutrašnju ravnotežu i na stvaranje uslova u kojima organizam može što bolje da koristi sopstvene odbrambene mehanizme.
U H.O.P.E.S. konceptu ovaj korak dolazi nakon hidratacije i detoksikacije, jer organizam prvo pripremamo, a zatim prelazimo na specifičnije potrebe.
Više o tome pročitajte u tekstu Purifikacija organizma.
4. E – ENERGIJA – Pravilno nahraniti ćeliju
Nakon prva tri koraka dolazimo do pravilne ishrane.
Hrana nije samo nešto čime zadovoljavamo glad. Ona našem organizmu obezbeđuje energiju i materije potrebne za izgradnju, obnovu i svakodnevno funkcionisanje.
Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali i druge hranljive materije imaju različite uloge, a organizmu je potrebna njihova odgovarajuća ravnoteža.
Zato pravilna ishrana treba da bude raznovrsna, uravnotežena i prilagođena potrebama čoveka.
Jedna od osnovnih ideja H.O.P.E.S. koncepta jeste:
Pravilno nahraniti ćeliju znači pružiti organizmu materijal od kojeg može da gradi i obnavlja sebe.
Međutim, nije dovoljno samo uneti hranljive materije. Potrebno je da ih organizam pravilno svari, apsorbuje, transportuje do ćelija i iskoristi, a zatim da proizvode metabolizma efikasno odstrani.
Upravo zato ishrana nije prvi, već četvrti korak ovog koncepta.
Više o ovom koraku pročitajte u tekstu Pravilna ishrana organizma.
5. S – SAČUVAJ – Zaštiti ono što si izgradio
Peti korak je zaštita organizma.
Kada smo postavili osnovu kroz hidrataciju, podržali prirodne procese čišćenja, posvetili pažnju unutrašnjoj ravnoteži i obezbedili kvalitetnu ishranu, dolazimo do pitanja:
Kako sve to dugoročno sačuvati?
Naš organizam svakodnevno je izložen različitim uticajima – fizičkom i psihičkom stresu, nedostatku sna, zagađenju, promenama životnog ritma, različitim mikroorganizmima i brojnim drugim faktorima.
Zaštita zato ne podrazumeva jednu namirnicu, jedan suplement ili jednu naviku. Ona predstavlja kontinuiranu podršku otpornosti, energiji i vitalnosti organizma.
U ovom koraku posebno dolazi do izražaja individualni pristup.
Nisu svima potrebne iste stvari. Potrebe zavise od godina, načina života, ishrane, fizičke aktivnosti, opterećenja, životnog okruženja i brojnih drugih faktora.
Naš organizam je složena celina i svaki njegov deo na svoj način doprinosi harmoniji čitavog sistema.
Zato peti korak nije kraj puta.
On je zapravo početak jednog drugačijeg odnosa prema zdravlju – odnosa u kojem svakodnevno čuvamo ono što smo prethodnim koracima izgradili.
Više o tome pročitajte u tekstu Zaštita organizma.
Harmonizacija i put ozdravljenja
Koliko bi se promenio vaš život kada biste svakoga dana imali više energije, svesnosti, radosti i unutrašnjeg mira?
Zdravlje nije samo odsustvo problema. Ono je stanje ravnoteže u kojem se dobro osećamo u svom telu, imamo dovoljno energije za svakodnevni život i sposobni smo da se prilagođavamo promenama koje nam život donosi.
Upravo zato u H.O.P.E.S. konceptu govorimo o harmonizaciji organizma.
Naše telo nije skup odvojenih delova. Ono predstavlja složenu celinu u kojoj su fizički, biohemijski i energetski procesi međusobno povezani. Kada se ravnoteža naruši u jednom delu sistema, vremenom se posledice mogu odraziti i na druge njegove delove.
Svaka disharmonija predstavlja znak da je negde u toj složenoj ravnoteži došlo do promene.
Zato put ka ponovnom uspostavljanju ravnoteže ne treba posmatrati samo kroz jedan simptom ili jedan deo tela. Potrebno je sagledati čoveka kao celinu – njegove navike, ishranu, hidrataciju, kretanje, odmor, nivo energije i način života.
Prvi korak je prepoznati da nešto treba promeniti
Da bismo krenuli u rešavanje određenog problema, najpre moramo da ga prepoznamo.
Ponekad dugo ignorišemo signale koje nam telo šalje. Naviknemo se na umor, nedostatak energije, loš san, nelagodnost, probleme sa varenjem ili druge promene i počnemo da ih prihvatamo kao nešto što je jednostavno postalo deo našeg života.
Ali trenutak u kojem shvatimo da nešto možemo i želimo da promenimo predstavlja početak promene.
Nakon toga dolazi sledeće pitanje:
Šta mogu da uradim drugačije?
Nekada ćemo odgovor pronaći sami promenom svakodnevnih navika, a nekada će nam biti potrebna pomoć i znanje stručnog lica koje može da nas usmeri.
Važno je razumeti da niko drugi ne može umesto nas promeniti način na koji živimo.
Možemo dobiti savet, smernice, podršku i znanje, ali odluke koje svakodnevno donosimo ostaju naše.
Ključna osoba ste vi
Ključna osoba u procesu harmonizacije jeste sam čovek.
Nijedan stručnjak, terapeut, program ili koncept ne može napraviti trajnu promenu ako mi sami ne učestvujemo u njoj.
Upravo zato H.O.P.E.S. nije zamišljen kao nešto što „radimo jednom“, a zatim se vraćamo svim starim navikama.
Njegov smisao je da nas podseti na nekoliko osnovnih stvari koje možemo da činimo svakoga dana:
da svom telu obezbedimo dovoljno vode, da podržimo njegove prirodne procese čišćenja, da vodimo računa o unutrašnjoj ravnoteži, da mu pružimo kvalitetnu energiju i hranljive materije i, na kraju, da sačuvamo ono što smo izgradili.
H – Hidratacija (Hidratacija organizma)
O – Očisti (Detoksikacija organizma)
P – Purifikacija (Unutrašnja ravnoteža mikroorganizama)
E – Energija (Pravilna ishrana)
S – Sačuvaj (Zaštita organizma)
Pet jednostavnih koraka koji nas vraćaju jednoj mnogo većoj ideji: zdravlje se ne gradi povremeno – zdravlje se gradi svakoga dana.
Promena ne mora da počne velikim korakom.
Može početi čašom vode više. Jednim kvalitetnijim obrokom. Šetnjom. Boljim snom. Odlukom da poslušamo svoje telo i posvetimo mu više pažnje.
A zatim još jednom dobrom odlukom sutra.
I još jednom narednog dana.
Jer lepši, lagodniji i kvalitetniji život nije rezultat jedne velike promene, već svih malih odluka koje donosimo iz dana u dan.
Vaše zdravlje je proces! Vaše navike su njegov deo! A promena počinje od vas!
