H – HIDRATACIJA: Zašto je voda prvi korak do zdravlja

Hidratacija organizma predstavlja prvi korak H.O.P.E.S. koncepta zdravlja. Nije slučajno što upravo od vode počinjemo put kroz pet međusobno povezanih koraka – Hidracija, Očisti, Purifikacija, Energija i Sačuvaj.

Pre nego što govorimo o detoksikaciji, pravilnoj ishrani, energiji ili zaštiti organizma, potrebno je obezbediti ono bez čega nijedan od tih procesa ne može pravilno da se odvija – vodu.

Voda je esencija života

Voda je život.

Sve što je živo na našoj planeti zavisi od vode. Biljke, životinje i čovek ne mogu opstati bez nje, a ljudski organizam predstavlja izuzetno složen sistem u kojem voda učestvuje u gotovo svim životnim procesima.

Ipak, upravo ono što nam je svakodnevno dostupno često uzimamo zdravo za gotovo.

Mnogo pažnje posvećujemo tome šta jedemo, koje vitamine i minerale unosimo, koje suplemente koristimo i koliko se krećemo, a ponekad zaboravljamo da se u osnovi svih tih procesa nalazi odgovarajuća hidratacija organizma.

Voda nije samo tečnost kojom gasimo žeđ.

Ona predstavlja sredinu u kojoj se odvijaju brojni procesi u našem organizmu. Učestvuje u transportu hranljivih materija, regulaciji telesne temperature, varenju, cirkulaciji i eliminaciji proizvoda metabolizma. Nalazi se u krvi, limfi i drugim telesnim tečnostima i neophodna je za normalno funkcionisanje ćelija, tkiva i organa.

Zato u H.O.P.E.S. konceptu hidrataciju ne posmatramo samo kao preporuku da „pijemo više vode“.

Važno je koliko vode pijemo, kada je pijemo, ali i kakvu vodu unosimo u organizam.

Upravo odatle dolazi i pojam koji ćemo koristiti u ovom tekstu – „živa voda“.

Pod tim nazivom govorimo o vodi čijem kvalitetu, čistoći i mineralnom sastavu posvećujemo posebnu pažnju, sa ciljem da organizmu obezbedimo kvalitetnu osnovu za svakodnevnu hidrataciju.

Jer ako želimo da svom telu pružimo bolje uslove za funkcionisanje, jedan od najjednostavnijih koraka od kojeg možemo početi nalazi se pred nama svakoga dana – u čaši vode.

Zato H.O.P.E.S. počinje slovom H – HIDRATACIJA.

Voda učestvuje u gotovo svim procesima u organizmu

Kada kažemo da je voda neophodna za život, to nije samo fraza. Voda učestvuje u gotovo svim procesima koji omogućavaju našem organizmu da funkcioniše.

Nalazi se unutar ćelija i u prostoru između njih, čini veliki deo krvi i limfe i predstavlja osnovu brojnih telesnih tečnosti – pljuvačke, želudačnih i crevnih sokova, žuči, znoja i mokraće.

Zahvaljujući vodi, različite materije mogu da se rastvaraju, prenose i razmenjuju između ćelija, tkiva i organa.

Drugim rečima, voda nije samo nešto što unosimo u organizam – ona je deo unutrašnje sredine u kojoj se odvija život naših ćelija.

Koje su najvažnije uloge vode u organizmu?

Uloga vode je mnogo šira od samog gašenja žeđi. Ona učestvuje u brojnim procesima bez kojih organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše.

Voda učestvuje u:

održavanju zapremine krvi i telesnih tečnosti – dovoljan nivo tečnosti važan je za normalnu cirkulaciju i snabdevanje tkiva;
transportu hranljivih materija – voda omogućava da se vitamini, minerali, glukoza i druge materije prenose do ćelija kojima su potrebne;
transportu kiseonika – krv, čiji veliki deo čini voda, omogućava prenos kiseonika iz pluća do tkiva;
odvođenju proizvoda metabolizma – otpadne materije nastale radom ćelija transportuju se do organa koji učestvuju u njihovoj preradi i eliminaciji;
funkcionisanju bubrega i stvaranju mokraće – voda omogućava izlučivanje različitih proizvoda metabolizma iz organizma;
varenju hrane – pljuvačka i digestivni sokovi najvećim delom sadrže vodu, koja učestvuje u razgradnji i prolasku hrane kroz digestivni sistem;
funkcionisanju limfnog sistema – voda predstavlja važan deo limfne tečnosti koja cirkuliše kroz limfne sudove;
regulaciji telesne temperature – znojenjem i isparavanjem vode telo može da oslobađa višak toplote;
održavanju normalne funkcije mozga i nervnog sistema – odgovarajuća hidratacija važna je za koncentraciju, pažnju i normalno funkcionisanje nervnog sistema;
transportu hormona i drugih signalnih molekula kroz organizam;
podmazivanju i zaštiti tkiva – voda je sastavni deo tečnosti koje štite zglobove, oči i druga osetljiva tkiva;
održavanju normalnog ćelijskog okruženja u kojem se odvijaju brojne biohemijske reakcije.

Sve ovo pokazuje koliko je voda duboko uključena u svakodnevno funkcionisanje našeg organizma.

Voda povezuje ćelije, tkiva i organe

Naše telo možemo zamisliti kao izuzetno složenu mrežu u kojoj milijarde ćelija neprestano međusobno komuniciraju.

Da bi ćelija mogla da funkcioniše, do nje moraju stići kiseonik i hranljive materije. Istovremeno, ugljen-dioksid i proizvodi metabolizma moraju biti odvedeni iz ćelije.

U oba procesa voda ima važnu ulogu.

Krv prenosi kiseonik i hranljive materije, limfni sistem učestvuje u održavanju ravnoteže tečnosti i imunskim procesima, dok bubrezi, jetra, pluća, koža i digestivni sistem učestvuju u preradi i eliminaciji različitih materija.

Zato odgovarajuća hidratacija nije važna samo kada smo žedni ili kada je napolju veoma toplo.

Voda je potrebna organizmu dvadeset četiri sata dnevno.

Čak i kada mirujemo, naše telo ne prestaje da je koristi. Vodu gubimo disanjem, mokrenjem, stolicom i preko kože, a gubitak se dodatno povećava tokom fizičke aktivnosti, znojenja i boravka na visokim temperaturama.

Zbog toga je potrebno da ono što svakodnevno gubimo – svakodnevno i nadoknađujemo.

Upravo tu dolazimo do jednog veoma praktičnog pitanja:

Kako da znamo da li pijemo dovoljno vode?

Kako da znamo da li pijemo dovoljno vode?

Mnogi ljudi tokom dana jednostavno zaborave da piju vodu. Setimo je se tek kada osetimo žeđ, uz obrok, nakon fizičke aktivnosti ili kada nam postane veoma toplo.

Međutim, potrebe organizma za vodom postoje tokom čitavog dana.

Vodu neprestano gubimo – mokrenjem, disanjem, preko kože i stolicom. Kada se znojimo, fizički smo aktivni ili boravimo na visokim temperaturama, gubici postaju još veći.

Zato je jedan od osnovnih principa dobre hidratacije veoma jednostavan: vodu koju svakodnevno gubimo potrebno je redovno nadoknađivati.

Da li treba čekati da osetimo žeđ?

Žeđ je prirodan mehanizam kojim nas organizam podseća da mu je potrebna tečnost.

Problem nastaje kada tokom dana toliko retko pijemo vodu da nam žeđ postane gotovo jedini podsetnik.

Umesto da čekamo da postanemo izrazito žedni, mnogo je jednostavnije napraviti naviku da vodu pijemo redovno tokom dana.

Posebno treba obratiti pažnju na hidrataciju tokom toplih dana, fizičke aktivnosti, boravka u zagrejanim prostorijama i u svim situacijama u kojima se više znojimo.

Potreba za vodom može se menjati i sa godinama, načinom ishrane, telesnom masom i opštim načinom života.

Zato ne postoji jedna količina koja će savršeno odgovarati svakom čoveku.

Koliko vode treba piti dnevno?

Jedno od najčešćih pitanja jeste:

„Koliko vode treba da pijem svakoga dana?“

Često se kao jednostavna orijentacija koristi približno 30 ml vode po kilogramu telesne mase dnevno.

Prema toj računici:

osoba od 50 kg – oko 1,5 l
osoba od 60 kg – oko 1,8 l
osoba od 70 kg – oko 2,1 l
osoba od 80 kg – oko 2,4 l
osoba od 90 kg – oko 2,7 l

Ovo, međutim, treba posmatrati kao orijentacionu vrednost, a ne kao strogo pravilo.

Na stvarne potrebe utiču temperatura okoline, fizička aktivnost, količina znojenja, ishrana, godine života i brojni drugi faktori. Deo vode unosimo i kroz hranu, naročito kroz voće, povrće, supe i druge namirnice koje prirodno sadrže mnogo vode.

Zbog toga je važnije razviti dobru svakodnevnu naviku nego opsesivno brojati svaku čašu.

Ne pijte celokupnu količinu odjednom

Dobra hidratacija ne znači da u jednom delu dana popijemo veliku količinu vode samo zato što smo shvatili da prethodnih nekoliko sati nismo pili ništa.

Mnogo je prirodnije rasporediti unos vode tokom čitavog dana.

Čaša vode nakon buđenja, voda između obroka, dodatna tečnost tokom fizičke aktivnosti i redovno uzimanje manjih količina tokom dana jednostavan su način da hidratacija postane navika.

Možete čak povezati vodu sa aktivnostima koje već svakodnevno radite – nakon ustajanja, pre izlaska iz kuće, kada sednete za radni sto ili nakon šetnje.

Kada takvu rutinu ponavljamo dovoljno dugo, više ne moramo da razmišljamo o svakoj čaši.

Hidratacija postaje deo načina života.

Nije važno samo koliko vode pijemo

Kada govorimo o hidrataciji, količina je samo jedan deo priče.

Ako je voda nešto što svakodnevno unosimo u organizam i ako u njemu ima toliko važnih uloga, prirodno se nameće još jedno pitanje:

Kakvu vodu pijemo?

Upravo ovde dolazimo do drugog važnog dela H.O.P.E.S. pristupa hidrataciji – kvaliteta vode.

I do pojma koji smo pomenuli na početku: „živa voda“.

Nije svaka voda ista – šta podrazumevamo pod „živom vodom“?

Kada govorimo o pravilnoj hidrataciji, obično prvo pomislimo na količinu vode koju pijemo. Međutim, u H.O.P.E.S. konceptu podjednako važno pitanje glasi:

Kakvu vodu svakodnevno unosimo u organizam?

Voda koju pijemo može se razlikovati po poreklu, čistoći, mineralnom sastavu, pH vrednosti i drugim fizičko-hemijskim karakteristikama.

Upravo zbog toga u okviru našeg koncepta koristimo izraz „živa voda“.

Ovaj izraz ne koristimo kao zvaničnu naučnu kategoriju vode, već kao naziv za vodu kojoj posvećujemo posebnu pažnju sa stanovišta čistoće, mineralnog sastava i drugih osobina važnih za svakodnevnu hidrataciju.

Nasuprot tome, izraz „mrtva voda“ koristimo za vodu koja je prošla različite procese obrade ili je izgubila određene karakteristike koje u našem pristupu smatramo poželjnim.

Voda je mnogo više od H₂O

Kada kažemo voda, često pomislimo samo na njenu hemijsku formulu – H₂O.

Ali voda koju pijemo nije samo skup molekula vode.

U njoj se, u zavisnosti od njenog porekla, mogu nalaziti različiti rastvoreni minerali i druge materije. Na njen kvalitet mogu uticati izvor, način prerade, vodovodna mreža, skladištenje i ambalaža u kojoj se čuva.

Zato dve čaše vode koje na prvi pogled izgledaju potpuno isto ne moraju imati potpuno isti sastav.

Upravo zbog toga, kada govorimo o kvalitetnoj vodi za svakodnevnu upotrebu, ne posmatramo samo jedno svojstvo.

Posmatramo celinu.

Od „hidratacije“ do kvalitetne hidratacije

Cilj nije samo popiti određeni broj čaša vode.

Cilj je da voda koju svakodnevno pijemo bude odgovarajućeg kvaliteta i da redovnim unosom omogućimo organizmu da održava normalnu ravnotežu tečnosti.

U H.O.P.E.S. konceptu zato govorimo i o kvalitetnoj hidrataciji – navici da tokom dana unosimo odgovarajuću količinu vode, ali istovremeno obraćamo pažnju i na njen kvalitet.

Voda je, posle kiseonika, jedna od osnovnih materija bez kojih život nije moguć.

Bez hrane čovek može izdržati znatno duže nego bez vode. Vodu neprestano gubimo, pa njen unos nije prolazni trend niti dodatak zdravom načinu života.

To je osnovna fiziološka potreba.

A kada nešto unosimo u organizam svakoga dana, tokom čitavog života, sasvim je opravdano da se zapitamo kakvog je kvaliteta.

Šta određuje kvalitet vode koju pijemo?

Kada biramo vodu, možemo posmatrati više različitih karakteristika.

Neke su veoma jednostavne i lako razumljive – na primer, mikrobiološka i hemijska ispravnost vode.

Druge zahtevaju malo više objašnjenja.

Šta znači pH vode?

Šta predstavlja ORP, odnosno oksidaciono-redukcioni potencijal?

Kakvu ulogu imaju minerali?

Šta je površinski napon vode?

A šta zapravo podrazumevamo kada govorimo o strukturi vode?

Upravo kroz te karakteristike možemo mnogo bolje razumeti šta se krije iza jednostavne čaše vode koju svakoga dana držimo u ruci.

Zato ćemo ih pogledati jednu po jednu.

Koje osobine vode su važne?

Kada govorimo o kvalitetu vode, ne govorimo samo o tome da li voda izgleda čisto, ima prijatan ukus ili sadrži određene minerale.

Voda ima čitav niz fizičkih i hemijskih karakteristika koje možemo meriti i posmatrati.

U H.O.P.E.S. konceptu posebnu pažnju posvećujemo sledećim osobinama vode.

1. Čistoća i zdravstvena ispravnost vode

Prvi i najvažniji uslov jeste da voda koju pijemo bude zdravstveno ispravna.

Voda za piće ne bi trebalo da sadrži mikroorganizme ili hemijske materije u količinama koje mogu predstavljati rizik za zdravlje. Zato se kvalitet vode kontroliše kroz različite mikrobiološke i hemijske parametre.

Na njen kvalitet mogu uticati izvor vode, način prerade, stanje vodovodne mreže, instalacije u objektu, kao i način na koji se voda čuva.

Pre nego što razmišljamo o bilo kojoj drugoj osobini vode, treba da krenemo upravo od ovog pitanja:

Da li je voda koju svakodnevno pijemo čista i zdravstveno ispravna?

2. pH vrednost vode

pH vrednost pokazuje da li je neka vodena sredina kisela, neutralna ili alkalna.

Skala pH vrednosti kreće se od 0 do 14, pri čemu vrednost 7 predstavlja neutralnu sredinu. Vrednosti ispod 7 označavaju kiselu, a iznad 7 alkalnu sredinu.

Kada govorimo o vodi za svakodnevnu hidrataciju, pH je samo jedna od karakteristika njenog ukupnog sastava i kvaliteta.

U H.O.P.E.S. pristupu prednost dajemo kvalitetnoj vodi prijatnoj za svakodnevno konzumiranje, sa odgovarajućim mineralnim sastavom i pH vrednošću.

Važno je, međutim, razumeti da pH vode koju pijemo nije isto što i pH našeg organizma. Ljudsko telo poseduje veoma precizne mehanizme kojima reguliše kiselo-baznu ravnotežu različitih telesnih tečnosti.

Zato kvalitet vode uvek treba posmatrati kroz više karakteristika, a ne samo kroz jedan broj na pH skali.

3. Oksidaciono-redukcioni potencijal – ORP

Još jedan pokazatelj o kojem se često govori kada se porede različite vrste vode jeste ORP – oksidaciono-redukcioni potencijal.

ORP se izražava u milivoltima (mV) i predstavlja meru sklonosti određene sredine da prima ili predaje elektrone.

Pozitivna ORP vrednost ukazuje na veći oksidacioni potencijal, dok negativnija vrednost ukazuje na redukcioni potencijal.

Na ORP vode mogu uticati njen hemijski sastav, rastvoreni gasovi, minerali, temperatura i način obrade.

Zbog toga ORP predstavlja zanimljiv fizičko-hemijski parametar vode, ali ga, kao ni pH, ne treba posmatrati izolovano od ostalih karakteristika.

4. Površinski napon vode

Voda poseduje svojstvo koje nazivamo površinski napon.

Molekuli vode međusobno se privlače, zbog čega se na njenoj površini stvara svojevrsna „opna“. Upravo zahvaljujući toj pojavi kapljice vode poprimaju karakterističan oblik.

Površinski napon zavisi od temperature i materija koje su rastvorene u vodi.

Ovo svojstvo veoma je važno u prirodi i biologiji, jer utiče na ponašanje vode na različitim površinama i njenu interakciju sa drugim materijama.

U pričama o različitim načinima obrade vode često se govori o promenama površinskog napona i njihovom mogućem uticaju na ponašanje vode, zbog čega je i ovaj parametar deo šire priče o njenim fizičkim osobinama.

5. Struktura vode

Jedna od najzanimljivijih osobina vode jeste način na koji njeni molekuli međusobno stupaju u interakciju.

Molekuli vode nisu potpuno nezavisni jedni od drugih. Zahvaljujući vodoničnim vezama, oni neprestano stvaraju i raskidaju kratkotrajne međusobne veze.

Zbog toga se u popularnoj literaturi često koristi izraz „strukturisana voda“.

U H.O.P.E.S. konceptu ovaj izraz koristimo za opis određenih fizičkih karakteristika i organizacije molekula vode.

Važno je razumeti da voda u tečnom stanju nije statična struktura. Njene molekularne veze veoma su dinamične i neprestano se menjaju.

Upravo ta neobična molekularna priroda vode odgovorna je za mnoga njena svojstva koja su neophodna za život.

6. Mineralizacija vode

Prirodna voda može sadržati različite rastvorene minerale.

Među njima se najčešće nalaze kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, bikarbonati i druge mineralne materije, u različitim koncentracijama.

Količina i odnos minerala zavise od porekla vode i geološkog sastava područja kroz koje je voda prolazila.

Minerali utiču i na ukus vode, njenu tvrdoću i druge fizičko-hemijske karakteristike.

Zato mineralizacija predstavlja još jedan važan parametar kada govorimo o kvalitetu vode.

To, međutim, ne znači da voda treba da sadrži što više minerala. Važan je odgovarajući sastav i ravnoteža, u zavisnosti od vrste vode i njene svakodnevne upotrebe.

7. Da li voda ima „pamćenje“?

Jednu od najpoznatijih ideja o „pamćenju vode“ popularizovao je japanski istraživač i autor Masaru Emoto, koji je fotografisao kristale nastale zamrzavanjem različitih uzoraka vode.

Emoto je vodu izlagao rečima, muzici, fotografijama i molitvi, a zatim posmatrao kristale koji su nastajali njenim zamrzavanjem. Tvrdio je da voda izložena pozitivnim rečima i namerama češće formira pravilne i skladne kristale, dok su kod negativnih poruka nastajale nepravilnije strukture.

Njegove fotografije obišle su svet i otvorile intrigantno pitanje:

Da li voda samo reaguje na neposredne fizičke uslove ili na neki način može da zadrži informaciju o prethodnim uticajima?

Vodu treba posmatrati kao celinu

Čistoća, mineralni sastav, pH, ORP i druge fizičko-hemijske karakteristike daju nam različite informacije o vodi.

Ali nijedan pojedinačni parametar sam za sebe ne govori sve o njenom kvalitetu.

Zato je mnogo smislenije posmatrati celokupan kvalitet vode koju svakodnevno pijemo.

Ako voda predstavlja osnovu naše hidratacije i svakoga dana je unosimo u organizam, sasvim je logično da želimo da bude kvalitetna.

Dobra hidratacija počinje dovoljnom količinom vode, ali se nastavlja pažljivim izborom vode koju pijemo.

Kako odabrati vodu za svakodnevnu hidrataciju?

Kada razumemo koliko je voda važna i koje njene osobine možemo posmatrati, dolazimo do praktičnog pitanja:

Kakvu vodu treba piti svakoga dana?

Prvi kriterijum uvek treba da bude njena zdravstvena ispravnost. Nakon toga možemo razmišljati o poreklu vode, mineralnom sastavu, ukusu i načinu na koji je voda obrađena.

Voda iz vodovoda prolazi kroz postupke kojima se obezbeđuje njena mikrobiološka i hemijska ispravnost. Ipak, kvalitet vode može se razlikovati od mesta do mesta, a na njega mogu uticati i vodovodna mreža i instalacije u samom objektu.

Zbog toga se mnogi odlučuju za dodatnu obradu vode u domaćinstvu.

Postoji nekoliko različitih mogućnosti.

Filtriranje vode

Filteri za vodu predstavljaju jedan od najčešćih načina dodatne obrade vode u domaćinstvu.

Međutim, nisu svi filteri isti.

U zavisnosti od tehnologije koju koriste, mogu biti namenjeni uklanjanju hlora, određenih organskih materija, čestica, neprijatnih mirisa i ukusa ili drugih materija prisutnih u vodi.

Zato pri izboru nije dovoljno da na proizvodu jednostavno piše „filter za vodu“.

Potrebno je proveriti šta konkretan filter uklanja, koliko dugo traje filterski uložak i koliko često mora da se menja.

Filter koji se ne održava pravilno vremenom gubi svoju funkciju, zbog čega je redovna zamena uložaka jednako važna kao i izbor samog uređaja.

Postoje i složeniji sistemi koji, pored filtriranja, koriste dodatne postupke obrade vode.

Reverzna osmoza

Reverzna osmoza koristi posebnu membranu kroz koju voda prolazi pod pritiskom.

Na taj način iz vode se uklanja veliki deo rastvorenih materija, zbog čega se dobija voda sa veoma niskim sadržajem ukupno rastvorenih supstanci.

Prednost ovakvih sistema jeste visok stepen prečišćavanja.

Sa druge strane, zajedno sa nepoželjnim materijama smanjuje se i sadržaj minerala u vodi. Zbog toga pojedini sistemi imaju dodatnu fazu remineralizacije nakon reverzne osmoze.

Treba uzeti u obzir i količinu otpadne vode koju konkretan uređaj proizvodi, jer se efikasnost savremenih sistema može značajno razlikovati.

Destilacija vode

Destilacija funkcioniše na drugačijem principu.

Voda se zagreva do isparavanja, a zatim se vodena para hladi i ponovo kondenzuje u tečnost. Na taj način mnoge rastvorene materije ostaju u prvobitnoj posudi.

Dobijena voda ima veoma nizak sadržaj minerala.

Destilacija zato omogućava visok stepen prečišćavanja, ali istovremeno menja mineralni sastav vode.

Kod uređaja za destilaciju važno je obratiti pažnju na njihovu konstrukciju i održavanje, kao i na eventualne dodatne faze filtriranja koje uređaj koristi.

Sistemi za obradu vode u celom objektu

Druga mogućnost jeste postavljanje sistema na mestu gde voda ulazi u kuću ili stan.

Takvi sistemi ne obrađuju samo vodu koju pijemo već, u zavisnosti od vrste uređaja, mogu tretirati i vodu koju koristimo za kuvanje, pranje i tuširanje.

Koji sistem ima smisla zavisi prvenstveno od kvaliteta ulazne vode i problema koji želimo da rešimo.

Zato je pre ulaganja u složen sistem korisno znati sastav vode koju imamo.

Nema mnogo smisla uklanjati nešto čega u vodi nema, kao što nema smisla kupiti filter koji nije namenjen materiji koju želimo da smanjimo.

Kako izabrati pravi sistem?

Ne postoji jedan uređaj koji predstavlja najbolje rešenje za svakog čoveka i svaku vodu.

Pre izbora postavite nekoliko jednostavnih pitanja:

Kakav je kvalitet vode koju trenutno pijem?
Šta konkretno želim da uklonim ili promenim?
Da li uređaj poseduje odgovarajuće podatke o efikasnosti filtracije?
Koliko često se menjaju filteri ili membrane?
Koliki su troškovi održavanja?
Da li postupak značajno menja mineralni sastav vode?
Koliko vode uređaj troši tokom procesa obrade?

Tek kada znamo odgovore na ova pitanja možemo racionalno izabrati sistem koji odgovara našim potrebama.

Ponekad će biti dovoljan kvalitetan filter. U drugim situacijama može imati smisla složeniji sistem obrade.

Najskuplje ili najkomplikovanije rešenje nije automatski i najbolje.

H – HIDRATACIJA: prvi korak počinje danas

Kroz ceo ovaj tekst vraćamo se istoj jednostavnoj činjenici – bez vode nema života.

Ali dobra hidratacija nije nešto što treba da radimo nekoliko dana, tokom određenog programa ili tek kada osetimo žeđ.

Ona je svakodnevna navika.

Vodite računa o količini vode koju unosite, rasporedite je tokom dana i obratite pažnju na kvalitet vode koju pijete.

Ne moramo odmah promeniti sve.

Možemo početi jednom čašom vode nakon buđenja. Zatim još jednom tokom prepodneva. Možemo poneti vodu kada izlazimo iz kuće i napraviti naviku da nam bude dostupna tokom dana.

Mali koraci, kada ih svakodnevno ponavljamo, postaju način života.

Upravo zato H.O.P.E.S. počinje hidratacijom.

H – HIDRATACIJA: Počinjemo od vode.

Kada postavimo tu osnovu, spremni smo za sledeći korak: