ISHRANA ORGANIZMA
Ishrana organizma, tj. pravilna i zdrava ishrana organizma je četvrti osnovni korak, u konceptu od pet koraka do odličnog zdravlja.
Pravilno nahraniti ćeliju je osnova zdravlja! Svima nam treba enegija i svima nam treba funkcionalna ćelija koja usvaja u potpunosti hranjive materije i u potpunosti eliminiše nusproizvode metabolizma i toksine.
Šta znači zdrava ishrana?
Da li ste i koliko puta sebi postavili ovakvo pitanje? Većina, ipak o ovome ne razmišlja dok ih bolest na to ne natera. Stara je izreka da “zdrav bolesnom ne veruje” i zato ljudi u najvećem broju slučajeva ne razmišljaju o tome da “zdravlje na usta ulazi”.
Najbolji odgovor je još davno dao Hipokrat: “Sve što hranom unosimo u naš organizam gradi nas i menja, od toga zavisi naša snaga, zdravlje i život. Neka hrana bude tvoj lek, a ne lek tvoja hrana”.
To znači da su još u davna vremena ljudi znali da su sastojci hrane ono što može da nas učini zdravim ili bolesnim. Savremena medicina takodje je utvrdila i potvrdila da je jedan od uzroka čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede.
Poznato je da nijedna namirnica pojedinačno ne sadrži u sebi sve elemente koji bi omogućili čovekovom organizmu pravilno funkcionisanje, što znači da je raznovrsna ishrana jedan od osnovnih preduslova zdrave ishrane.
Problem se javlja kada treba odrediti koja je količina tih neophodnih elemenata. Nisu svi ljudi isti, nije svakom potreba ista količina hrane, nemamo svi isti metabolizam, ne živimo svi istim načinom života, …
Preteranim unosom pojedinih namirnica , ili suprotno, ne unošenjem potrebnih namirnica, trujemo svoj organizam, uništavamo telo, skraćujemo mu vreme trajanja, odnosno život.
Zašto prelazak na zdravu ishranu, bez detoksikacije organizma, nije najbolja opcija?
Zdrava ishrana je samo ona ishrana koja obezbeđuje dovoljnu količinu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, koje ulaze u sastav dnevnog obroka. Uravnotežena i raznovrsna ishrana je temelj zdravlja, a ujedno pomaže u redukciji telesne mase.
Eliminacijom namirnica koje su bogate aditivima, konzervansima, veštačkim zasladjivačima i previše tretirane pesticidima, značajno možete unaprediti zdravlje. Zato je neophodno prvo uraditi kompletan detoks organizma.
Savremena ishrana ne može da zadovolji potrebe u nutritivnim elementima i zato nam treba adekvatna i pravilna suplementacija dodacima ishrani. Na žalost, većina ljudi započinje zdravlje ovim korakom, prema svojim simptomima i potrebama.
Kroz hranu naše telo dobija energiju. Ograničivanje ili smanjivanje količine hrane dodatno može pogoršati stanje organizma ako se pre toga nismo detoksikovali i očistili telo. Zašto? Zato što, ako smo puni “parazita blokatora” delimično ili u potpunosti, oni pojedu unetu hranu (a i dodatke ishrani- suplemente) i našim ćelijama ne preostaje ništa ili im preostaje vrlo malo hranjivih materija. Naše ćelije gladuju!
Često se dešava da kada predjemo na zdravu ishranu, umesto da povećavamo svoju energiju ili dobrobit za telo, vidimo da je situacija potpuno suprotna. Osećamo se gore i imamo glavobolje ili bolove u različitim delovima našeg tela. Ćelije bez ishrane počinju da umiru – zbog toga mi doživljavamo bolove.
Zato je zaista važno preduzeti prva tri koraka (koncept zdravlja H.O.P.E.S.) pre nego što krenemo u plan pravilne ishrane. Naravno, prolazeći kroz drugi i treći korak, postojat će dijeta koja sadrži ograničene porcije šećera i drugih sastojaka. U tom slučaju, želeli smo da stvorimo neprijatno okruženje za “parazite blokatore” i u suštini smo ih zamolili da napuste naše telo.
Pravilna ishrana
Pravilna ishrana je neophodna za održavanje dobrog zdravlja. Pravilna ishrana stvara uslove za optimalan fizički rast, razvoj i pravilan rad naših ćelija, pored ovoga deluje i kao dobra psihološka podrška, donosi sreću, daje nam energiju, drži nas u visokim performansama i veoma je važna u prevenciji svih bolesti.
Nažalost, životni stil mnogih ljudi danas i tehnološki razvoj u potpunosti su promenili naše prehrambene navike. Jedemo puno hrane, nekvalitetne hrane i mislimo da pružamo našim ćelijama odgovarajuće hranjive sastojke. Kakva zabluda!
Nutricionisti nas sve više upozoravaju da je naša hrana puna „praznih“ kalorija. Dakle, jedemo puno hrane koja sadrži malo ili ne sadrži uopšte nutritivnih materija neophodnih za život i rad naših ćelija.
Za normalan rad i funkcionisanje, našem telu svakodnevno treba:
- 20 aminokiselina, koje učestvuju u izgradnji proteina,od kojih su neke neesencijalne (što znači da ih naš organizam sintetiše), a neke su esencijalne (što znači da naš organizam nije u mogućnosti da ih sintetiše ),
- 19 minerala, makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima,
- 13 vitamina, rastvorljivi u vodi ili mastima,
- 6 vrsta enzima, ubrzavaju biohemijske reakcije i usmeravaju njen tok,
- 2 vrste masnih kiselina, zasićene i nezasićene i
- antioksidanti da zaštitimo naše telo.
Osnovne grupe namirnica:
- Žitarice,
- Meso,
- Riba,
- Jaja,
- Mleko i mlečni proizvodi,
- Voće,
- Povrće,
- Masti i ulja i
- Šećer i šećerni koncentrati.
Izbor namirnica iz ovih grupa, tj. namirnice koje ćemo uvrstiti u našu ishranu treba da bude: uravnotežen, raznovrstan i uskladjen sa netolerancijom na hranu.
Način pripreme, količina, odabir i kombinovanje namirnica je takodje veoma bitno kod pravilne i zdrave ishrane.
Ritam obroka je jedan od ključnih faktora zdravlja, tj. pravilno rasporedjeni obroci, jer u suprotnom uspravamo naš metabolizam.
Jutro počnite sa toplom limunadom ili sa par čaša tople vode!
Doručak – Najvažniji obrok! Doručak treba da bude izmedju 07 i 09 h, najbolje je 1h nakon budjenja. Dozvoljeno je kombinovati ugljene hidrate (hleb, razne cerealije, itd) i namirnice životinjskog porekla (maslac, kajmak, sir, šunka, slanina, jaja, itd). Ujutru ćelije našeg tela zahtevaju energiju.
Ručak – Za ručak razdvojiti ugljene hidrate i proteine. Ako jedete meso, nemojte jesti krompir, hleb i žitarice i obrnuto. Zeleno povrće, paprika, paradajz, gljive,… možete kombinovati i sa proteinima i sa ugljenim hidratima. Idealno vreme za ručak je izmedju 13 i 15h.
Užina – Idealno vreme za ovaj međuobrok je oko 17h. Tada bi trebalo da unosimo brze šećere (voće i slatkiše) koji su izvor brze energije. Time sprečavamo trošenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.
Večera – Testeninu ne treba jesti uveče (paste, pica, hleb, sendviči..). Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povrća, koja nisu skrobna). Ovo je vreme za unos vlakana (koja će nas zasititi u toku čitave noći) i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe, kao što su skuša, losos, tuna i druge). Obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenim hladnoceđenim uljima, koja su bogata polinezasićenim masnoćama. Idealno vreme za večeru je izmedju 19 i 20h, najkasnije 2h pre odlaska na spavanja.
Opšte smernice pravilne i zdrave ishrane:
- Samo dobrim kombinovanjem namirnica, tj. zdravim i pravilnim načinom ishrane pomažemo uspostavljanju ravnoteže u našem metabolizmu.
- Najlakši način da izbegnemo zdravstvene probleme je pridržavanje unosa hrane od 3 puta u toku dana (od 07h do 20h, sa pauzom od 3 do 4 sata izmedju obroka), a naročito je važno u toku prepodneva uneti najveću količinu različitih hranjivih supstanci.
- Jesti što više svežeg povrća i voća.
- Piti što više vode tokom dana. Ujutru, na prazan stomak, popiti par čaša mlake vode. Ne piti vodu tokom obroka, niti odmah posle obroka.
- Ribu i meso jesti bez pirinča, hleba i krompira uz obaveznu salatu.
- Sveže salate spremite uz maslinovo ulje, limun, vinsko sirće, jabukovo sirće.
- Žitarice kombinovati sa medom.
- Namirnice što manje termički obrađivati.
- Izbaciti iz ishrane – sve sa aditivima, konzervansima, veštačkim bojama, zaslađivačima, industrijske sokove, gazirana pića, žvake, velike količine šećera i skroba, veštačka pića, rafinisana ulja i margarine, belo brašno, beli šećer, industrijske suhomesnate proizvode, vegetu (koja sadrži natrijum-glutaminat).
- Pravilan izbor namirnica se određuje testom netolerancije na hranu, tj. odredjivanjem namirnica koje odgovaraju vašem organizmu i poboljšavaju vaše zdravlje.
- Slušati svoje telo je od velikog značaja. Bol, loš osećaj ili neraspoloženje su samo jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su to urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.
Najvažnije je polako menjati loše navike, a ubacivati dobre!
Alkalna hrana
Na tržištu postoje stotine zdravih dijeta i ne želimo da promovišemo nijednu posebno. Dovoljno je da malo posvetite pažnju svojoj ishrani i odaberete način ishrane koji najviše odgovara baš Vama.
Naše telo za rad treba energiju, a za zdravlje treba alkanu sredinu. Stoga biste trebali jesti puno alkalne hrane i piti dosta alkalne, “žive” vode i pravilno hidrirati telo. Alkalna hrana je živa, organska hrana, a ne prerađena hrana. Šta god da jedete, pokušajte jesti što više sveže voće i povrće.
Najbolja je hrana direktno sa drveta ili ubrana sa zemlje, organski uzgojena. U savremenim uslovima, hrana se tretira hemijom, ali postoje razne metode deoksikacije. Takodje, dugotrajno čuvanje hrane, povrća ili voća dovodi do slabljenja njihovih nutritivnih vrednosti.
Uz to, današnje voće i povrće zbog načina na koji se proizvode i zbog načina na koji se tretira zemljište, sve više gubi svoje hranjive vrednosti iz godine u godinu. Između 1950. i 1999., brokoli je izgubio 26% gvožđa, 14% vitamina C i 59% kalcijuma. Ostalo voće i povrće je izgubilo slične količine hranljivih sastojaka.
Kao što vidite, naši roditelji, bake i deke su jeli kvalitetniju hranu. Čak i ako imamo isti način ishrane, našem telu nećemo pružiti istu nutritivnu ishranu. To je na žalost vrlo tužno i predstavlja glavni razlog zašto moramo nadopuniti našu ishranu dodatnim izvorima koji su neophodni za naše zdravlje.
Zdrava hrana je najdivniji dar prirode u kojem treba uživati i pametno ga koristiti. Ukoliko na vreme hranu shvatimo kao preventivu i lek, možemo sebi omoguciti srećniji, kvalitetniji i duži život. Nikada nije kasno da počenete da vodite računa o svom zdravlju. Pravilna ishrana osnova je dobrog zdravlja!