ANTIPARAZITNA TERAPIJA – Purifikacija organizma
Antiparazitna terapija – Purifikacija organizma je treći osnovni korak u konceptu zdravlja od pet koraka i predstavlja eliminaciju i detoksikaciju “parazita” iz našeg organizma i zaštitu od infekcija.
Šta su paraziti?
Paraziti su organizmi koji se hrane na račun drugog organizma (domaćina) i koji privremeno ili stalno nastanjuju organizam domaćina, čije prisustvo može stvoriti posledice koje variraju od malih promena u ponašanju, pored očitih promena u tkivima, do smrti domaćina u nekim slučajevima.
Reč „parazit“ koristimo u dva značenja. Sve što živi od vas ili u vama, ne samo da bi tu boravilo, već i da bi uzimalo hranu od vas, predstavlja parazita. Bez obzira koliko je veliko, može se nazvati parazitom.
„Da bi čovek uspeo da održi svoje zdravlje na zadovoljavajućem nivou važan je odnos patogenog uzročnika bolesti (parazita), snage tela i nečistoća. Od toga, da li su oni u uobičajenom stanju ili su se promenili, zavisi da li će organizam biti zdrav ili će bolovati.“ Tajne Tibetanske medicine – Čžud Ši
Paraziti su sićušni organizmi tkz. okupatori koji žive u organizmu domaćina i hrane se njime posebno kada je crevni ekosistem nezdrav ili je imuni sistem oslabljen. Kada je јak, imuni sistem je prva odbrambena linija od invazije protozoa, gljivica, virusa, bakterija i parazita.
Parazit uzima od domaćina sve, a ne daje mu ništa zauzvrat osim toksina. Paraziti jedu naše vitamine, proteine i sve ostale nutrijente, piju našu krv i opterećuju nas svojim otpadom koji se apsorbuje u krvotoku i slabi imuni sistem. Prosečan čovek nosi u sebi oko kilogram parazita, muškarci čak i više od kilograma.
Oni mogu da žive na račun biljke, životinje i čoveka. Skoro sve vrste parazita imaju veliki i vrlo otporan podmladak. Parazitu je potreban domaćin da bi mogao da živi, a ovome pak treba parazit da bi mogao da održi svoj imunitet na dovoljno visokom nivou. Ispostavlja se da je to normalno, prirodno stanje života.
Neprirodnim ono postaje samo kada je narušena ravnoteža između imuniteta i parazita. U tom slučaju paraziti su uzročnici bolesti. Ako se organizmu blagovremeno ne pomogne može da strada.
Paraziti postoje kod svih ljudi (protozoe, gljivice, virusi, bakterije, gliste), ali od njih ne oboljevaju svi, već samo oni koji su emocijama, načinom života, navikama, ishranom ili na drugi način oslabili svoj imunitet i nagomilali nečistoću. Samim tim čovek je u organizmu stvorio „povoljne“ uslove da paraziti (protozoe, gljivice, virusi, bakterije, gliste), koji su bili u stanju mirovanja i pritajeni, počnu naglo razvijati i svojim delovanjem uzrokovati mnogobrojna oboljenja, pa i samu smrt.
Parazita ima svuda oko nas!
Parazite prenosimo na nas na razne načine: zaboravljanjem pranja ruku, rukovanjem, vazduhom, nedovoljnim pranjem voća i povrća, nedovoljnim kuvanjem i sušenjem mesa, ljubljenjem, seksom, dojenjem, ujedom insekata, dodirom sa novcem, u školskim kuhinjama itd.
Njihov unos u organizam gotovo je nemoguće sprečiti. Osoba je sposobna da postane stalni ili privremeni domaćin od 150 do 2.000 vrsta parazita. U našem telu se nalaze milioni bakterija i drugih stranih organizama. Mnogi od njih su zdravi i potrebni našem telu, ali takođe postoje paraziti koji se nalaze u našem organizmu i koji loše utiču na naše zdravlje.
Ko je izložen posebnom riziku?
Budući da paraziti žive u nama, neke parazitske infekcije može da razvije bukvalno svaki čovek. Međutim, neki ljudi su izloženiji većem riziku a to su sledeći slučajevi:
- ako imate kompromitovan imunološki sistem ili ste već bolesni od neke druge bolesti
- ako živite ili putujete u tropske ili suptropske regione sveta
- ako imate nedostatak snabdevanja ispravnom vodom za piće
- ako plivate u jezerima, rekama ili barama gde su đardije ili drugi paraziti cesti
- ako ste u čestom kontaktu sa zemljom ili stolicom (feces) – ljudskom ili životinjskom
VRSTE PARAZITA
Protozoe
Protozoe su jednoćelijski organizmi koji se ponašaju kao male životinje – love i prikupljaju ostale mikroorganizme kojima se hrane. Protozoe mogu živeti unutar ljudskog organizma kao paraziti. Mnoge nastanjuju crevni trakt i bezopasne su. No neke dovode do nastanka bolesti.
Vrlo često ovi organizmi deo svog životnog ciklusa provedu izvan ljudskog organizma ili drugog domaćina, te žive u hrani, tlu, vodi ili insektima. Većina protozoa je mikroskopske veličine, no ima i nekih izuzetaka. Jedna vrsta protozoe (foraminifer) koja živi u oceanu može narasti i do pet centimetara.
Neke protozoe u ljudski organizam ulaze putem hrane ili vode koju konzumiramo. Druge se prenose polnim putem, a neke koriste prenosnika, što znači da im je za prenos od jedne do druge osobe potreban neki drugi organizam. Na primer, malarija je bolest izazvana protozoom koja treba prenosnika, a taj prenosnik su komarci. Oni prenose smrtonosni parazit Plasmodium koji izaziva bolest.
Gljivice
Kvas, plesni i gljive su sve vrste gljivica koje mogu izazvati bolesti kod ljudi. Većinom se radi o jednoćelijskim organizmima koji su jedva nešto malo veći od bakterija (mada ih ima i višećelijskih). Gljivice žive u vazduhu, vodi, tlu, na biljkama, a mogu živeti i u ljudskom organizmu.
Neke su čak i korisne. Na primer, iz jedne vrste plesni napravljen je penicilin, antibiotik koji uništava štetne bakterije u ljudskom organizmu. Neki od ovih organizama takodje su neophodni za pripremu određenih vrsta hrane, na primer hleba sira i jogurta.
No, neki organizmi nisu korisni i dovode do nastanka bolesti. Jedan od njih je kandida, koja može izazvati zarazne bolesti i to i kod dece i odraslih ljudi koji uzimaju antibiotike, te kod osoba koje imaju oslabljen imuni sistem.
Gljivice su eukarioti, što znači da njihove ćelije sadrže jezgro zajedno sa drugim komponentama koje su zatvorene unutar membrana. To znači da je teže ubiti ih i većina lekova koji su na raspolaganju nisu u potpunosti efikasni. Primeri gljivičnih infekcija uključuju infekcije prljavštinom, histoplazmoze i vaginalne gljivice.
Virusi
Virusi su mikroskopski infektivni agensi zahtevaju živog domaćina da bi se umnožavali. Virusi to postižu ulaskom u ljudsko telo i invazijom ćelije gde se kopiraju, a zatim se šire na druge ćelije.
U svom najjednostavnijem obliku virus je kapsula koja sadrži genetski materijal – DNA ili RNA. Virusi su manji čak i od bakterije, pa laboratorije moraju koristiti snažne elektronske mikroskope kako bi ih videli. Teško je predstaviti koliko su oni u stvari mali.
Osnovni zadatak virusa je razmnožavanje. Međutim, za razliku od bakterija, virusi ne mogu preživeti samostalno, odnosno njima je za razmnožavanje potreban odgovarajući domaćin. Kada virus napadne ljudski organizam, on uđe u neke ćelije i zavlada njima, navodeći ćelije domaćina da proizvode tvari koje su im potrebne za razmnožavanje. Ćelije domaćina na kraju u tom procesu budu uništene.
Primeri virusa variraju od blagih bolesti poput obične prehlade i stomačnog gripa, do virusa humane imunodeficijencije (HIV) i heaptitisa C.
Bakterije
Iako su najčešće viđene kao štetni organizmi i uzročnici mnogih bolesti, bakterije prisutne u našem organizmu imaju kompleksnu ulogu. Bakteriološka flora u crevima je bitna za zdravlje, a problem nastaje kada se ona poremeti.
Bakterije su obično veće od virusa, a ljudi su podložniji bakterijskoj infekciji nakon što im imuni sistem već oslabi zbog virusa. Bakterije su jednoćelijski organizmi vidljivi samo pod mikroskopom. Bakterije mogu biti štapićastog, okruglog ili spiralnog oblika, obično mogu živeti samostalno, a razmonožavaju se deobom ćelije.
Bakterije su bile među najranijim oblicima života na Zemlji, pa su se razvile tako da mogu živeti u različitim okolinama. Neke mogu preživeti žestoku vrućinu i strašnu hladnoću, a neke i nivo radijacije koja bi bila smrtonosna za čoveka. Ipak, mnoge bakterije više vole ugodnu okolinu kakvu pruža zdrav organizam.
Nisu sve bakterije štetne. Naprotiv, manje od jedan posto bakterija uzrokuje bolest, a neke bakterije koje žive u ljudskom organizmu vrlo su korisne. Na primer, Lactobacillus acidophilus – bezopasna bakterija koja živi u crevima – pomaže u varenju hrane, uništava neke organizme koji prouzrokuju bolesti, te ljudskom organizmu osigurava hranjive materije.
Ali kada u organizam uđe patogena bakterija, može doći do pojave bolesti. One se mogu vrlo brzo razmnožavati, a mnoge takođe izlučuju otrove, odnosno snažne hemijske supstance koje uništavaju određene ćelije tkiva koja su napale. Upravo je taj proces ono zbog čega se osećamo bolesno.
Organizam koji izaziva gonoreju (gonokok) primer je bakterijskog napadača. Ovde takodje spadaju neki sojevi bakterije zvane Escherichia coli, koji prouzrokuju ozbiljne bolesti probavnog trakta, a najčešće se prenose putem zagađene hrane. Ostala stanja koja su izazvana bakterijama uključuju streptokoknu upalu grla i stafilokokne zaraze. Primeri bakterijskih infekcija uključuju grlo, meningitis i trovanje hranom.
Helminti
Helminti spadaju u veće parazite. Njihovo ime dolazi od grčke riječi helminth, što znači crv. Ako parazit ili njegova jajašca uđu u ljudski organizam, nastane se u crevnom traktu, plućima, jetri, koži ili mozgu, pa tamo žive hraneći se hranjivim tvarima koje pronalaze u organizmu domaćina.
Najčešći helminti su trakavice i gliste. Najveće gliste dosežu dužinu od 20 do 40 centimetara, ali trakavice mogu narasti i do dužine od 75, pa i više centimetara.
Trakavice se sastoje od više stotina delova, a svaki deo se može odvojiti i razviti u novu trakavicu. Paraziti naseljavaju domaćina i dobijaju svoju energiju (hranu) od tog domaćina, često izazivajući bolesti.
Parazitske gliste se dele na oble gliste i pljosnate gliste. Oble gliste liče na kišne gliste, iako mogu da budu tanke kao vlas kose (filaria) ili mikroskopski male, kao trihinela. Pljosnate gliste su više nalik na pijavice. One su u stanju da se ponekad zakače svojom glavom, (scolex) kao pantljičare, a ponekad specijalnom sisaljkom, kao metilji.
Gliste-paraziti prolaze kroz razne stadijume razvoja koje se mogu veoma, veoma razlikovati od odraslog stanja. Oble gliste kao što je Ascaris (uobičajena glista mačaka i pasa) su najjednostavnije. Njihova jaja se progutaju lizanjem ili tako što se pojede malo prljavštine. Ona se izlegu u sićušnu larvu. Ta larva putuje do pluća. Vi je iskaljšete i progutate. U međuvremenu je ona nekoliko puta promenila omotač. Potom ona gmiže u creva gde postaje odrasla izbacujući jaja u vašu stolicu.
Gliste obično imaju omiljena mesta. Omiljeni organ Dirofilaria-e (pseće srčane gliste) je srce (čak i ljudsko srce). Ponekad to pravilo može da se naruši. Dirofilaria takođe može da živi i u drugim organima, ako su oni dovoljno zagađeni rastvaračima, metalima i drugim toksinima.
Životna istorija pljosnatih glista, kao što su pantiljičare, mnogo je komplikovanija. Njihova jaja možete da pojedete slučajno, sa prljavštinom. Nakon izleganja, sićušna larva se ukopa u svoj omiljeni organ. Vaše telo je okruži cistom. Belim krvnim zrncima je rečeno da nikad ne napadnu vaše telo, a cista je vaše telo! Zato stadijum pantljičare ima sigurno boravište, na neko vreme.
Ako ste mesožder, vi možete da pojedete jednu takvu cistu, ako se ona nalazi u mesu koje jedete! Vaši zubi je razore dok žvaćete. Progutali ste malu larvu i ona pokušava da se zakači za creva glavom. Potom ona postaje sve duža, dodajući članak za člankom. Članci sa njihovim sadržajem izbacuju se sa sadržajem creva. Često se nalazi mali varijetet pseće pantljičare kod ljudi.
Pljosnate gliste poput metilja su takođe veoma komplikovane. Njihova jaja, koja se izbace sa sadržajem creva, nisu namenjena da se pojedu kao takva. Ona su namenjena da se izlegu u nekoj bari gde ih jedu puževi i belice. Larve rastu u tim novim „sekundarnim“ domaćinima. Kasnije, puževi ih izbacuju i one se zakače za biljke u blizini bare. One prezime u obliku čvrste ciste metacerkarijalne. Onda ih pojede neka nedužna životinja koja pase. One izlaze iz svoje metacerkarijalne ciste kao mali odrasli i hitro se kače za creva sisaljkom. Sada imaju „bezbedno pristanište“ i mogu da sazrevaju i polažu jaja.
Četiri uobičajena metilja su: ljudski crevni metilj, metilj ljudske jetre, metilj ovčije jetre i stočni pankreasni metilj. Ne dopustite da vas zavedu termini ovčiji i stočni. Sve njih nalazimo kod ljudi.
Najgori parazit je metilj Fasciolopsis buscii (pljosnata glista), koji se nalazi u svim slučajevima raka, infekcije HIV-om, Alchajmerove bolesti, Kronove bolesti, Kapoijevog sindroma, endometrioze, a i kod mnogih ljudi koji nemaju te bolesti. Njegov životni ciklus se sastoji od šest različitih faza. Odrasli je jedini stadijum koji normalno živi u ljudima (i tada jedino u crevima). Deo životnog ciklusa Fasciolopsisa zavisi od puža, zvanog sekundarni domaćin. Ali, ako vaše telo ima rastvarače u sebi i drugih pet stadijuma mogu se razviti u vama!
Ako je rastvarač propil alkohol, crevni metilj dobija poziv da iskoristi neki drugi organ kao domaćina – taj organ će postati kancerozan.
Ako je rastvarač benzen, crevni metilj koristi timus (grudnu žlezdu) kao sekundarnog domaćina, pripremajući teren za SIDU.
Metil alkohol poziva metilja da upotrebi pankreas kao svog sekundarnog domaćina. To vodi poremećaju pankreasa koji nazivamo dijabetes.
Ako su rastvarači ksilen ili toulen kao po pravilu vidimo da bilo koji od četiri metilja koristi mozak kao sekundarnog domaćina.
Ako su rastvarači u vama metil etil keton (MEK) ili metil butil keton (MBK), materica postaje sekundarni domaćin, a endometrioza je verovatni rezultat.
To je nova vrsta parazitizma, zasnovana na zagađenju. Te bolesti, koje su stadijumi metilja izazvali na njegovim netipičnim lokacijama u telu, nazivamo „Bolestima metilja“.
Neki od simptoma po kojima ćete prepoznati prisutnost parazita u vašem organizmu
Simptomi prisustva parazita su često uzrokovani toksinima koje ispuštaju u ljudski krvotok. Evo najčešćih:
- neobjašnjivi zatvor, dijareja, gasovi, nadimanje, mučnina ili drugi simptomi nervoznih creva
- putovali ste u inostranstvo i na putovanju ste dobili dijareju
- imali ste trovanje hranom i od tada vam varenje nije dobro
- imate problema da zaspite ili se budite više puta tokom noći
- iritacije kože ili neobjašnjivi osip, koprivnjača, rozacea ili ekcem koji ne prolaze
- škripanje zubima u snu (bruksizam)
- bolni mišići ili zglobovi
- umor, iscrpljenost, promene raspoloženja, depresija ili česta osećanja apatije
- nedostatak osećaja sitosti nakon obroka
- dijagnostikovana vam je anemija zbog nedostatka gvožđa
Uglavnom se javljaju problemi s probavom
Postoji mnogo vrsta parazita, a bolest se može ispoljiti nizom različitih simptoma. Problemi sa probavom su ipak najučestaliji simptomi infekcije. Neobjašnjivi zatvor, dijareja, gasovi, nadimanje ili mučnina mogu biti znaci parazitske infekcije. Svi navedeni simptomi često se mešaju sa sindromima iritabilnog creva.
Umor i iscrpljenost
Delovanje parazita može dovesti do osećaja umora i iscrpljenosti, promena raspoloženja, glavobolje, problema sa pamćenjem, apatije, pa čak i depresije. Crevni parazit Giardia može biti uzrok hroničnog umora i vremenom izazvati nedostatak esencijalnih hranljivih materija i manjka gvožđa i vitamina B12. Sve ima za posledicu osećaj letargije i umora.
Paraziti često nastanjuju kožu
Iritacija kože, osip nepoznatog porekla, koprivnjača, rozacea ili ekcem mogu da budu znaci postojanja crevnih parazita. Osip koji ne prolazi ni posle dermatološkog lečenja često je posledica parazitske infekcije. Crevni paraziti mogu stimulisati proizvodnju imunoglobulina E (IgE) kada imunološki sistem preterano reaguje na alergen. Sve za posledicu može imati alergijsku reakciju i iritaciju kože.
Bolovi u mišićima i zglobovima
Paraziti mogu napasti zglobove i mišiće i izazvati bolove i ograničenja pokreta. Bol u zglobovima nekada može da bude znak parazitske infekcije. Trihineloza je infekcija koju uzrokuje parazit Trichinella spiralis. Zaraza je posledica konzumacije nedovoljno kuvanog i obrađenog svinjskog mesa, koje sadrži larve ili nezrele crve, koji mogu dospeti u creva i izazvati bolove u zglobovima.
Anemija i jaka glad
Paraziti napadaju crvena krvna zrnca i dovode do anemije usled nedostatka gvožđa. Sve može imati za posledicu osećaj umora i iscrpljenosti. Stalni osećaj jake gladi i posle obilnog obroka, takođe je jedan od znakova infekcije parazitima. Stanje je praćeno gubitkom telesne težine i pored normalnog i čak većeg dnevnog unosa kalorija. Pacijenti se žale na mučninu i gasove.
Prisustvo parazita ne ispoljava se uvek simptomima
Crevni paraziti često su uzrok nadimanja i gasova. Giardijaza je zarazna bolest tankog creva koju uzrokuje parazit Giardia lamblia. Bolest je češća na mestima sa lošijom higijenom, a postojanje ovog parazita je učestalije i kod osoba sa slabijom želudačnom kiselinom, kod pacijenata kojima je uklonjen želudac, kod hroničnog pankreatitisa ili slabijeg imuniteta. Moguće je da parazit živi u stomaku, ali da osoba nema nikakve simptome infekcije. Stručnjaci upozoravaju da neće svi isto reagovati na prisustvo parazita u telu.
Zaštita od parazitskih infekcija
Ono što može da žaštiti čoveka od parazitskih infekcija je SAMO njegov sopstveni imunitet. Međutim, kako loše životne navike dovode do lošeg kvaliteta života, oni su delom i uzročnici sve većeg broja parazita koji se nalaze u našem organizmu. A sa sve većim brojem parazita i toksičnim otpadom koji ispuštaju, imunitet gubi snagu u toj večitoj borbi.
Postoje i dodatni faktori koji loše utiču na imunitet (antiparazitarni imunitet):
- Zagađena okolina
- Nepravilan i nekvalitetna ishrana
- Zagađena voda
- Stres
- Smanjena fizička aktivnost
- Loše životne navike (duvan, alkohol, manjak sna)
- Svakodnevna zračenja (mobilni telefoni, kompjuteri, televizori,..)
Dakle, naš zadatak je da pomognemo imunom sistemu. Da bi se sprečile i izbegle brojne bolesti, potrebno je da se telo oslobodi od toksina i parazita, a to ćemo najbolje postići eliminacijom i detoksikacijom parazita iz organizma. Jer imuni sistem dobro radi – dobro štiti, samo kada je telo čisto.
Zapravo, paraziti će i dalje prodirati u organizam, jer ih ne možemo izbeći, ali imuni sistem im neće dozvoliti da se tamo množe i nastanjuju, biće izbačeni još u razvojnom stadijumu. Izlečenje organizma preko dobre i pravilne ishrane, sporta i fizičkih aktivnosti daje samo privremene rezultate, jer paraziti i dalje ostaju u organizmu.
Kome se preporučuje čišćenje od parazita?
Čišćenje od parazita preporučuje se svima. Paraziti se nalaze svuda oko nas i vrlo lako mogu ući u naše telo. Praktično, nema čoveka koji ne nosi u sebi jednu ili drugu vrstu parazita. Ali paraziti vam neće stvarati probleme, ako redovno – recimo, dva puta godišnje – radite čišćenje od parazita.
