Misli, osećanja, emocije, psiha

Ono što mislimo i kako mislimo apsolutno i nedvosmisleno utiče na naše zdravlje. Stari mudraci kažu da kakve su ti misli takav ti je život, a ja ću dodati takvo ti je i zdravlje.

Centralni nervni sistem (CNS) je sistem koji pruža kontrolu nad celokupnom vitalnom aktivnošću tela. U našem mozgu nalaze se neuroni koji nam pružaju vitalnu aktivnost. Ako razumemo šta se dešava u našem telu, naučićemo kako da se uspešno nosimo sa njim. Ako to ne razumemo, počeće da nas leči lekar i/ili psihijatar.

Da bi se razumeo nervni sistem, neophodno je znati kakav je. U našem telu postoje milijarde, bilijuni živih nervnih ćelija koje postoje same po sebi. Dobra vest je da je u ljudskom telu sve uređeno tako da je telo zamenljivo, tj. mlade ćelije zamenjuju stare, a telo živi i može da živi 100-120 godina.

Neuroni su žive ćelije. Kada javnosti prikažemo film o neuronima, ljudi  se iznenade i kažu „nikada nismo videli da se neuron kreće, videli smo ih samo nacrtane. Znali smo da imaju ćelijsku strukturu, ali nismo znali da se ćelije kreću i žive svoj život.

Naš um kontroliše naše telo

Veoma je važno shvatiti da mi ne kontrolišemo telo već mozak kontroliše nas. Mislimo da bi bilo lepo otići u prodavnicu i kupiti mleko. U stvari, kalcijum u našem telu je u manjku, a neuroni ne mogu da žive bez kalcijuma i šalju naše telo da kupi mleko. Ako smo umorni i želimo da spavamo ili samo da malo odmorimo, onda nam neuroni šalju zapovest da učinimo nešto po tom pitanju, na ovaj ili onaj način.

Ali često, kada smo na poslu moramo se odupreti i ne izvršavamo ovu naredbu. Šta se dešava? Mozak šalje signal da je umoran ali osoba, svesno, odlučuje da ne izavrši ovaj zahtev. Imamo i situaciju, kada mozak kaže vozaču da je umoran, da mu je ponestalo energije, ali vozač i dalje mora da pređe 200 km. Veruje da to nekako može. Može li? Ako je mozak deset puta rekao da je umoran, jedanaesti put će se jednostavno isključiti. Mislite o tome!

Naše telo uvek radi najbolje za nas u datom momentu. Kada je mozak isključen, to znači ići u san ili biti u stanju meditacije, to je situacija Vi ste ovde, a istovremeno niste. Ako niste tu, prirodno je gubite kontrolu. Gubite kontrolu nad svojim telom, nad svojim postupcima. Ako vozite auto to je veliki problem. Gubitak kontrole nad svojim telom dok vozite auto može pogubno da se završi za vas i osobe koje su u vašoj blizini. U toj situaciji možete da se sudarite s nekim ili izletite sa puta. U Srbiji svake godine u saobraćajnim nesrećama pogine oko 600 ljudi, a više od 6000 bude povređeno. Mislite o tome!

Naš život je lanac slučajnosti

Ove slučajnosti su povezane sa našim mozgom i našim umom. I sada se postavlja pitanje šta mi možemo uraditi s tim? Mozak sadrži vodu i ćelije. Pliva u likvoru. Krv hrani te ćelije. Krv nosi kiseonik, hranljive materije i odnosi toksine i CO2. Kako možemo isključiti CNS? Ni na koji način i nikada. Može se očistiti – oprati vodom, može se hraniti hranljivim sastojcima, može se detoksikovati. Ali u osnovi je nemoguće ga smiriti. Ako osoba ima problem, ona razmišlja o tom problemu. Ali kako možemo da smirimo čoveka? Možete mu dati lek da bi ga odmorili i omogućili mu da se naspava. Kada spava on ili ona prestaje da razmišlja, no kada se probudi, on ili ona će opet razmišljati o ovom problemu. Nijedna umirujuća supstanca ne deluje na ovaj fokus, na problem.

Ako neuronima nešto nedostaje, morate im to dati. Da bi se razumelo šta neuronu nedostaje, neophodno je ispitati život ćelije. Već smo rekli da nam za normalan život naših ćelija treba: 20 aminokiselina, 12 vitamina, 15 minerala, masne kiseline, enzimi, voda, kiseonik.

Postoje tehnike uz pomoć kojih strujom utičemo na spavanje. Pacijentu se stavljaju elektrode na glavu. Terapija elektrospavanjem podrazumeva poštanje elektrosignala niskofrekventnih struja koje utiču na mozak kako bi one izazvale inhibiciju njegovog funkcionisanja. Kao rezultat toga, pacijent zaspi. Pacijenti osećaju lagano trnce i slabe vibracije na mestima udara uređaja. Dakle, udarimo mozak električnim udarom, mozak se “onesvesti” i kada se probudi mi pitamo osobu: „Da li se osećate bolje?“ On ili ona odgovara, „Nisam siguran“. A šta znači bolje? Da li je mozak nahranjen, da li je napojen ili mu je nešto urađeno? Nervni sistem ove osobe je upravo isečen. To je isto kao da se vrata zatvore i pričepe vam prst i neko vam priđe i duva na njih. Vaš prst je još uvek između vrata i štoka, vi urličete od bola. A osoba koja duva u prst vas pita: Jesi li dobro sada? Nešto slično su nam često radili kada smo bili deca. Sećate se. Ali mi više nismo deca. U našem trenutnom slučaju neophodno je otvoriti vrata i oslobodit prst. Bol će popustiti. Isto važi i za nervni sistem.

Što se tiče lekarske struke, naš nervni sistem je podeljen na dva dela: jedan deo znanja poseduju neurolozi, drugi deo znanja psihijatri. Kao da je način rada, našeg mozga, nešto posebno. Ustvari, svaki neuron ima svoj način rada. Ali šta ako je neuron uplašen? Uplašen može biti iz jednog razloga – nedostatka kiseonika. Jer kiseonik je zdravlje, kiseonik je život. A sve bolesti su posledica nedostatka kiseonika na ćelijskom nivou. Neuron nema drugih razloga za strah, osim kada mu nedostaje kiseonika. Neuron je ćelija i ako joj oduzmete kiseonik, uplašiće se. Zamislite sada da osoba ima bronhijalnu astmu, sužene disajne kanale, teško diše, kiseonik ne dolazi do mozga. On ili ona postanu nervozni, počinju da žure okolo, plaše se. Strah je nedostatak kiseonika, a nedostak kiseonika je nedostatak energije moždanih ćelija.

Svaka naša ćelija je baterija života

Svaka naša ćelija u telu ima negativan napon unutra i pozitivan napon izvana. Slobodno možemo reći da je svaka naša ćelija neka vrsta baterije. Nauka kaže da svaka ćelija ima napon od 1,4 Volti. Pošto naše telo ima oko 75 triliona (75 x 1018), to daje da naše telo proizvodi 105 triliona volti (105 x 1018). Ova energija je dovoljna da se osvetli dvomilionski grad. Zamisli u tvom telu trenutno ima struje da osvetliš veliki grad. Ogromna je ovo količina energije.

Postoji mnogo različitih imena koja su ljudi kroz vekove koristili u različitim civilizacijama za ime ove univerzalne životne  energije u nama. U Indiji je zovu Prana. Stari Grci su je zvali Pneuma. Drevni narodi su je zvali Sekhem. Kod kineza Chi, dok je Japanci zovu Ki. Villiam Rajh je životnu energiju nazvao Orgon. Ovaj naziv se i danas koristi u stručnim i naučnim krugovima. Zapadni svet je uglavnom naziva Životna sila. Dakle, svako od nas ima ovu Životnu silu u sebi. I svako od nas se uz pomoć treninga i meditacije može fokusirati na ovu energiju. Šta više, svako od nas može svoju vlastitu životnu energiju da koristi za vlastito lečenje i oporavak.

Signali i životna energija daju život

Da malo razjasnimo, svaka funkcija u tvom telu je već prisutna u svakoj tvojoj ćeliji. Svaka tvoja ćelija je organizovana po principu tvog tela. Slikovito rečeno, ima ulaz (usta), izlaz (anus), svoje organe, vodu… Dakle, u tvojim organima postoje ćelije koje su organele, minijaturni organi.

Nas su u školi učili, čak većina naučnika i danas jedro ćelije smatra mozgom ćelije. Međutim, najnoviji izvori kažu da jedro nije mozak, jedro je gonada. Jedro ne kontroliše ćeliju, jedro je kao gonada zaduženo za reprodukciju. Naše telo je u najvećem delu voda (oko 75%) a odmah zatim po zastupljenosti su proteini. Proteini su gradivni materijali naših organa.

E sada, neposredno pošto umreš još uvek imaš svoje telo, proteinsko telo i vodu, s tim da nešto nedostaje. Ne bih bio mrtav da to nešto nedostaje, jer telo je još uvek tu. A šta nedostaje? Nedostaje signal, životna energija. Dakle, kada se signal-životna energija veže za protein, šta se desi sa proteinom? On se kreće, stvara se neko ponašanje. Možemo ga nazvati i životno ponašanje, životno kretanje. U osnovi postoje dve krajnosti ovog kretanja-ponašanja. Ako si zdrav tvoje ponašanje, tj. kretanje je dobro, zdravo. Ako si bolestan tvoje ponašanje, kretanje je bolesno, nije dobro. Iz ovoga se nameće pitanje šta onda uzrokuje bolest? Pa, bolest uzrokuje samo dve stvari:

  1. Loš protein
  2. Loš signal

Osobe sa lošim proteinom imaju bolest od samog rođenja. Rođeni su sa defektnim proteinom, defektnim genom koji stvara loše proteine. Loši proteini stvaraju loše ćelije, loša tkiva i loše organe. A loši organi stvaraju disfunkciju u telu koju zovemo bolest. Ali, na našu sreću samo 5% ljudi na ovom svetu se rađa sa lošim proteinima-lošim genima. Shodno tome, 95% ljudi bi trebalo da ima zdravu i srećnu egsitenciju i živi zdrav život. A šta ako si rođen zdrav, živio si neko vreme (duže ili kraće) zdrav život i sada si bolestan, šta je uzrok bolesti? Rodio si se sa dobrim i zdravim proteinima i nešto je krenulo loše po zdravlje. Dakle, šta je uzrok problema? Pa rekli smo signal, signal postaje loš. A samo tri stvari mogu da poremete signal:

  1. Trauma– povreda, padneš i povrediš se, javlja se bol, remeti se i struktura tkiva, signal interferira sa tim novim stanjem, i on postaje loš.
  2. Toksini– ako hemijska struktura u telu i ćelijama nije dobra, signal ne može slobodno da prolazi kroz ove loše hemikalije, kroz ove toksine, ili ako uspe da prođe onda se ulazni signal menja i nije više dobar. I trauma i toksini interferiraju sa prolsakom signala. Da se podsetimo iz fizike, interferencija je pojava uzajamnog dejstva talasa. Rezultat interferencije talasa je njihovo slabljenje, jačanje ili pak – poništavanje. Dakle, toksini i trauma mogu da oslabe, pojačaju ili ponište signal. Nijedna promena signala na ovaj način nije dobra za zdravlje.
  3. Misli-um, naše misli ako su loše mogu da promene signal, telo je ok, protein su dobri, samo naš um, našem telu šalje pogrešne signale u pogrešno vreme. I sada dolazimo na mudraca i njegovo- kakve su ti misli takav ti je život. Genijalno, ako promeniš svoje misli i svoj um, možeš da promeniš biologiju svog tela.

Slobodno možemo reći da je naš um primarni uzrok obolevanja ljudske vrste, na ovoj našoj lepoj planeti. Naša percepcija-naše sagledavanje sveta oko nas je glavni prekidač koji pali signal za bolesti. Naše misli su ulazna vrata za bolest. Svako od nas za sebe, ja za sebe a ti za tebe otvaramo ta vrata našim mislima. Ovo onda znači da svako od nas na osnovu načina na koji vidimo i doživljavamo svet oko sebe, kontroliše svoju biologiju, svoje zdravlje, svoju dugovečnost. Ja i samo ja svom telu dajem pogrešne informacije, koje stvarju pogrešan signal, koji onda izaziva oboljenje, bolest, bol. Zapamti da se uvek neposredno pre svake biohemijske reakcije u telu desi elektro-magnetna energetska promena.

Geni su šematski plan koji kontroliše epigetenika

I da se malo vratimo na gene. Veliki broj ljudi još uvek veruje u gene i njihovu moć da kontrolišu zdravlje i naš život. Ljudi kažu da je neki gen uključen ili isključen. Kada se tako kaže, zvuči kao da geni donose neke odluke. Odlučuju o zdravlju i bolesti. Istina je da ne odlučuju sami. Istina je da su geni plan, šematski plan, kopije.

Geni ne kontrolišu. Kontroliše signal životne sile, naša percepcija, naš doživljaj stvarnosti, naš doživljaj događaja iz okoline. I sada dolazimo do logičnog zaključka – niko od nas, pa ni ja, ni ti ne možemo biti žrtva svojih gena, jer mi kontrolišemo svoje gene. Iz jedne kopije gena se može napraviti 30000 različitih proteina.

Epigenetika je nauka koja se bavi naslednim promenama u genskim ekspresijama. Epigenetika je način kako ćelije čitaju sopstvene gene. Ona se bavi time kada će se i u kojim okolnostima aktivirati geni koji u finalu znače zdravlje ili bolest. Šta to u praksi znači? Kao što smo već rekli većina nas se rodi sa dobrim genima i onda kroz epigenetsku kontrolu u toku života stvori neku bolest kao što je dijabetes, kancer, bolest srca. Treba imati na umu da ove bolesti nemaju nikakvu vezu sa genima, već sa epigenetskom kontrolom. I baš ova činjenica, postojanje epigenetske kontrole vraća odgovornost za vlastitio zdravlje samom tebi.

Do sada smo učili, a i na medijima se skoro svakodnevno može pročitati i/ili čuti da geni rade ovo, geni rade ono, geni kontrolišu ovo… I naravno da onda većina ljudi postane nervozna i fokusirana na vlastite gene, tražeći krivca za nastanak bolesti u lošim genima u svojoj porodici. A stvarnost nas uči, u slučaju da se fokusiraš na bolest, ako previše gledaš u pravcu bolesti, ako ti bolest okupira misli, onda možeš da kroz epigenetku kontrolu stvoriš bolest. Zamisli sami smo krivi za svoju bolest. Auuu!

Većina ljudi smatra da bolest napada ljude. Ustvari je suprotno, ljudi su ti koji “ulove” bolest i na tome rade “uporno” svakog dana po malo. Kada se ova upornost napokon “isplati” postaju bolesni.  Ako želiš da ozdraviš svim svojim bićem moraš prestati da “loviš” bolest i da počneš, svakom svojom ćelijom da “loviš” zdravlje, svakog trenutka, baš svakog dana.

Nove naučne činjenice govore da celih 95% kancera nema nikakve veze sa genima, već sa epigenetskom kontrolom, koja, gle čuda, može biti preneta sa roditelja na decu isto kao i geni. I sada ćeš se upitati zar to nije isto. E nije. Razlika je velika, drastična, ti možeš promeniti svoju epigenetsku kontrolu, možeš promeniti epigenetiku u svakom trenutku, jednostavnim menjanjem svoje precepcije, menjanjem svog doživljaja spoljnog sveta. Ako uradiš ovo i promeniš svoju percepciju, promenićeš i čitanje svojih gena. Zmisli ako ti neko kaže da možeš dobiti neku bolest, ti je onda, nažalost, i stvoriš. I obrnuto ako si teško bolestan i neko te uveri da možeš ozdraviti ti ćeš i ozdraviti. Ja ovo zovem magija života, magija misli. Čudo življenja.

Životna zajednica od preko 75 triliona stanovnika

Kao šo smo već rekli, naše telo je zajednica od preko 75 triliona ćelija. Svaka ćelija je jedinka za sebe. Ona ima vlastitu inteligenciju. S tim, da kada se ćelija nalazi u zajednici, kao što je naše telo, onda ona svoju individulnu inteligenciju predaje zajednici, onda ona sledi centralni glas. Ako ovaj centralni glas kaže, budi dobro ona će biti dobro, ako kaže umri onda će ćelija da umre.

Centralni glas je vlastiti um, koji reaguje na signale iz okoline, na signale koji dolaze iz samog tela i iz okoline našeg tela. Funkcija našeg centralnog nervnog sistema je da primi ove signale, da ih protumači i da odgovori na ove signale, te da svoj odgovor u vidu različitih informacija pošalje ćelijama. Na ovaj način, um uz pomoću informacija koje u vidu signala šalje ćelijama kontrliše naše ćelije, kontroliše čitanje gena u ćelijama i ponašaje naših ćelija.

Ove za život važne činjence su vrlo proste i verujem za tebe trenutno teško razumljive, zato ti od sveg srca savetujem da kreneš u izučavanje epigenetike.

Ako niste dobri sebi, niste dobri ni drugima

Loši stavovi, nedostatak vere, nedostatak ozbiljnih mentalnih programa koji se odnose na samoobrazovanje i samorazvoj utiču na zdravlje. Ako imamo osobu nezadovoljnu sobom, ako ona ne voli nikoga ili nju niko ne voli, šta mislite, da li će to uticati na unutrašnje okruženje njenog tela? Da, svakako. Osetiće zavist, nezadovoljstvo, mešavinu emocija koje razbijaju nervni sistem. Zamisli situaciju da ti neko duguje tri centa. Zbog toga ne možeš spavati, ne možeš jesti, apetit se smanjuje, ne možeš se koncentrisati na posao. Samo razmišljaš o tome stalno. Kao rezultat, deo mozga izgara, odnosno nedostaje mu kiseonik. A kad nedostaje kiseonik, ćelije se razbole. Dakle, tvoja lična psihologija je moćan faktor.

Najbolje što lekar može reći pacijentu je da se smiri i ne bude nervozan. Moramo da eliminišemo stres. Ovo je mnogo lagano reći ali je teško i sprovesti u delo. Baš zbog toga uvek treba krenuti od psihologije. Kako za uspeh tako i za zdravlje neophodno je definisati životne prioritete. Na primer, vaše zdravlje, zdravlje vaše dece, zdravlje vaših roditelja. Ako stres za osobu znači gubitak imenika sa svim brojevima telefona, neophodno je imati rezervnu kopiju. Zastrašujući nije sam gubitak, već gubitak informacija. Dakle, neophodno je delovati preventivno, u našem slučaju treba duplirati imenik.

U stvari, moguće je da čovek uopšte ne postane nervozan. Ali pre ovoga, mora postojati neka vrsta svesnih akcija. Mi sami sebe teramo na stres. Problem je problem samo ako mi kažemo da je tako, jer problem sam po sebi nije problem, već je problem kako mi reagujemo na problem. Mi sami nešto smislimo i sve se vrti oko toga, sami iniciramo stres. Svaka četvrta osoba pati od neke mentalne bolesti. Pogledajte svoja tri prijatelja. Ako su oni dobro, onda si to ti. Ovo je bila šala! No svakao treba misliti o tome, na vreme.

Misli koje nas mogu ubiti

Savremena saznanja nam govore da ako želite voditi zdrav i produktivan život pored brige o fizičkom zdravlju, mora se voditi računa i o mentalnom zdravlju. A naše mentalno zdravlje u savremenom svetu prvenstveno strada od dugotrajnog stresa. Različiti činioci dovode do stresa. Ovi uzroci mogu biti biološke, psihološke ili socijalne prirode, zbog toga i različite funkcije u telu čoveka mogu da stradaju. Nakon burne reakcije na neku stresnu situaciju, nivo kortizola i adrenalina opadaju, srčani ritam i krvni pritisak se vraćaju u normalu, a varenje i metabolizam su regularni. Ali, ako se stresne situacije gomilaju jedna za drugom, organizam nema vremena da se oporavi. Tako nastaje hronični stres.

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih  situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim, produženim stresom, što izaziva  osećanje depresivosti, nelagode, potmulog straha, javljaju se razne neurotske reakcije (od klasične neuroze straha do određenih fobija). Svi ti simtptomi su manje intenzivni nego kod akutnog stresa. Dugotrajni stres različito deluje na različite ljude, I njegov intenzitet je različit.  

Kardiovaskularni sistem, kao i digestivni sistem su uobičajene “mete” negativnih posledica  stresa. Na ovaj način posledica hroničnog stresa su simptomi povišenog krvogi pritiska, nastanak čira na dvanaestopalačnom crevu, te problemi sa varenjem. Pored ovoga već godinama se sumnja da stres i/ili depresija nekako povećavaju rizik od zaraze brojnim zaraznim bolestima. Postoji sve više statističkih dokaza da povećani nivo stresa i depresije takođe korelira sa povećanom učestalošću raka. I na kraju, postoje snažni statistički dokazi koji povezuju stres i depresiju sa samom smrću.

Psihoneuroimunologija ključ dobrog zdravlja

Zbog toga javila se potreba u naučnim krugovima za novom disciplinom koja se zove psihoneuroimunologija, a koja izučava veze između naših misli, našeg nervnog sistema i našeg imunog sistema. Bob Rajt, osnivač Američke anti-kancer asocijacije (AACI) tvrdi da ni jedan doktor nije nikada izlečio bilo koga ili bilo šta, u istoriji sveta. Ljudski imuni sistem je taj koji leči, to je jedina stvar koja može izlečiti telo.

Savremeni istraživači su otkrili da postoji veza između naših misli i našeg imunog sistema. Već smo rekli da pod stresom, naša tela proizvode više adrenalina. Takođe znamo da adrenalin pomaže u mobilizaciji energetskih rezervi tela nepohodnih u stresu. S druge strane adrenalin uzrokuje smanjenje raspoloživih antitela, smanjuje broja i aktivnost limfocita. Stres snižava imuni odgovor, jer telu u fazi stresa treba ebergija I mišićna snaga, ne treba mu imuni sistem. Ovo je odlično ako stres traje kratko, no ako je stress hroničan i dugoročno je narušen imuni sistem, onda dolazi do pojave različitih bolesti.

Naša creva su 90% našeg imuniteta

Da, verovali ili ne naša creva su 90% našeg imuniteta. Stari narodi su imali izreku da smrt dolazi iz creva. I bili su u pravu. Zdravlje prvenstveno zavisi od kvaliteta našeg imunog sistema.  Još je Hipokrat pre 2400 godina rekao da sve bolesti dolaze iz creva. Današnja savremena nauka je to i dokazala. I zato ja kažem, kakva su ti creva takav ti je život.

Ljudska creva se još nazivaju i naš drugi mozak. Ona sadrže 90% živčanih završetaka našeg tela.  Ovaj enterični nervni sistem, naš drugi mozak, se sastoji od preko 100 miliona neurona koji se nalaze u crevnom zidu.  Više neurona postoji u želucu nego u celom perifernom nervnom sistemu.  Ustvari imamo dva nervna sistema – središnji, koji je u mozgu i periferni nervni sistem koji se proteže kroz celo telo. Čak 90% tkiva živca koji se zove vagus nosi informacije od želuca prema mozgu, a ne obratno.  

Značajno je znati i da veći deo informacija ne ide iz mozga prema želucu nego 90% ide iz želuca prema mozgu. Jako važna informacija nam dolazi iz studije Mc. Master univerziteta u Kanadi, a to je da trilijuni bakterija u našem probavnom sistemu komuniciraju s našim Centralnim nervnim sistemom. Sve što se odvija u drugom mozgu komunicira s mozgom u glavi i obrnuto.

Postoji direktna dvosmerna komunikacija našeg mozga sa crevima

Dakle, nedavno je dokazano da naš mozak ima direktnu vezu sa organima imunološkog sistema (debelo crevo, slezina, timus, limfni čvorovi i koštana srž), kao i da stres, te depresija, utiču na njihove performance i na sveukupan rad imunog sistema.

I stvari tek sada postaju interesantne kada znamo da postoji veza između neuropeptida koje proizvode moždane ćelije i ostatka našeg tela. Otprilike na isti način na koji imuni sistem koristi interleukine da bi komunicirao sam sa sobom, mozak koristi hormonske neuropeptide za komunikaciju sa sobom i ostatkom tela.

Ova komunikacija uključuje i imuni sistem. Ćelije našeg imunog sistema na sebi nose receptore za različite neuropeptide koje stvara mozak. E sada, kada smo srećni, mozak proizvodi jednu vrstu neuropeptida koji podižu raspoloženje. Ćelije imunog sistema imaju specifične receptore za ove hemikalije koje dižu raspoloženje ali i imuni sistem. Dakle, ovi neuropeptidi prouzrokuju jačanje i izgradnju našeg imunog sistema. S druge strane, kada smo depresivni, naš mozak proizvod drugačije neuropeptide koji snižavaju rad sistema. Imune ćelije imaju receptore i za ove „neuropeptide koji snižavaju rad imunog sistema, nažalost efekat ovih “depresivnih” neuropeptida, a i samih depresivnih misli isključuje naš imuni sistem.

Još interesantnije naučno saznanje je da ovo nije jednosmerna komunikacija, i da ćelije našeg mozga imaju receptorska mesta za interleukine i interferon koje proizvode limfociti imunog sistema. Ispostavilo se da neki makrofagi i aktivirani limfociti zapravo proizvode sopstvene neuropeptide koji onda direktno komuniciraju sa mozgom.

Naš um preko dva sistema (nervni sistem i kardiovaskularni-cirkulatorni sistem) se nalazi u direktnoj interakciji sa našim imunološkim sistemom. Preko ova dva sistema, naš um se takođe povezuje sa svakim organom i ćelijom u našem telu, utičući na performanse, funkcionisanje, rast i zdravlje svih naših sistema.

Na ovaj način naš mozak upravlja čitavim našim telom, ali i prima impulse iz ovih organa i ćelija, jednim delom kroz direktne živčane veze nervnog sistema, a drugim delom kroz neuropeptide koji putuju kroz cirkulatorni sistem.

Postoji li povezanost depresije i srčanog napada?

Da, postoji! U jednom istraživanju proučavane su 222 osobe koje su preživele srčani udar (muškarci i žene). Naučnici su u ovom istraživanju otkrili da je 10 puta veća smrtnost depresivnih osoba, koje su se posle infarkta osećale tužno, beznadežno i bezvoljno. U stvari primećeno je da u roku od 18 meseci posle prvog srčanog udara, depresivni pacijenti, koji su preživeli prvi srčani udar, ćešće umiru od drugog srčanog udara u odnosu na one koji nisu bili depresivni.

Jedno istraživanje iz januara 1995. godine otkrilo je da pacijenti sa istorijom srčanih bolesti sa depresivnim simptomima imaju osam puta veću verovatnoću da će razviti potencijalno smrtonosne srčane ritmove od onih koji nisu depresivni. Vauuu!

Naučnici su takođe pratili stope smrtnosti ljudi koji su doživeli moždani udar. I ovde su uočili povezanost češćeg umoranja i depresije. Naime, preživeli pacijenti koji su imali  depresiju 3,4 puta imaju veće šanse da umru tokom perioda praćenja. U istoj studiji je uočeno da je stopa smrtnosti među depresivnim pacijentima sa malo socijalnih kontakata bila posebno visoka – preko 90%!

Depresija deluje na naše telo na različite načine od stresa, ali rezultati po zdravlje su isti

Kao što smo već rekli naše telo je proizvod naših misli. Ćelije našeg tela imaju receptore za razne neuro-hormonalne supstance koje proizvodi naše telo. Naše imune ćelije imaju receptorska mesta za svaki od tih hormona i neuropeptida. Kada ste srećni, stvarate jedan niz neuro-hormona koji vam dižu raspoloženje. Ovi neuro-hormoni sreće i zadovoljstva govore vašem imunološkom sistemu da se digne, da radi optimalno – što imuni sistem i čini.

Prostije rečeno srećne misli poboljšavaju naše zdravlje. S druge strane, kada ste depresivni, dešava se upravo suprotno. Neuro-hormoni tuge i brige bukvalno isključuju naš imunološki sistem. U stvari, negativne misli nas mogu učiniti bolesnima pa čak i ubiti.

Ne volim ponedeljke!

Da li ste se ikad zapitali u koje vreme, kojeg dana najčešće umiru ljudi? Statistički se ispostavilo da je najveća verovatnoća da će osoba umreti u ponedeljak ujutru pre odlaska na posao.

Mnogo se nagađalo zašto je to tako? Većina ljudi ima srčani udar u ponedeljak ujutro, posle slobodnog vikenda, jer se tada vraćaju na posao koji ne vole, koji ne mogu podneti. Tada se količina stresa podiže na viši nivo nakon dva dana opuštanja. Ispostavlja se da stres ubija najčešće ponedeljkom. Naše misli najčešće ubijaju ponedeljkom.

Smatra se da poremećaji povezani sa stresom, ili, takozvane bolesti životnog stila, predstavljaju uzrok smrti u 70-80% slučajeva u razvijenom svetu dok je taj procenat u zemljama u razvoju nešto niži i iznosi 40-50%. U multicentričnoj studiji Svetske zdravstvene organizacije pokazano je da je 60-80% nesreća na radu uzrokovano stresom. Ova povezanost psihološkog stresa i pojave somatskih simptoma potvrđena je u različitim kulturama nezavisno od nivoa ekonomskog razvoja zemlje u kojoj je ispitivanje obavljeno.

Stres je sam po sebi bolest ali i okidač za druge bolesti

Stres sigurno zauzima veoma važno mesto u našim životima. Nivo stresa se može odrediti kroz posmatranje čoveka, razgovor sa njim, sagledavajući oboljenja koja su se pojavila. Recimo da neko nije imao pritisak pa ga je dobio pod stresom, ili je dobio astmu, čir, oboljenje štitne žlezde, kao i psihičke bolesti poput depresije. Na ovaj način možemo da odredimo nivo stresa i kako se on odrazio na zdravlje neke osobe. Dakle, nivo stresa možemo da odredimo po njegovim posledicama.

Stres je odgovor vašeg tela na sve zahteve koji su mu postavljeni. Vaše telo reaguje na sve stresore, i pozitivne i negativne, pokušavajući da se vrati u normalu. Stres je na kratke staze koristan a na duge staze deluje kao korozija na naše telo. Po nekim naučnim saznanjima 43% odraslih osoba pati od negativnih efekata na zdravlje zbog stresa. Uz to statistike zapadnih zemalja  pokazuju da 75-90% svih poseta lekarima primarne zdravstvene zaštite odnosi se na zdravstvene  poremećaje povezane sa stresom. Zamislite 9 od 10 osoba ide lekaru zbog zdravstvenih smetnji koje u osnovi omaju stress.

Kada na nas deluje neki  stresor, jedan deo našeg mozga koji se zove hipotalamus pokreće naše nadbubrežne žlezde da oslobađaju kortikosteroide kako bi povećali metabolizam i obezbedili trenutni porast energije. Istovremeno, naša hipofiza oslobađa hormon zvan ACTH, što dovodi do toga da naše nadbubrežne žlezde oslobađaju adrenalin i noradrenalin, što deluje na produžavanje odgovora našeg tela na borbu ili bekstvo. Ovo je akutna situacija koja bi trebala da se završi za 10-15 minuta. Nakon tog vremena borba ili bekstvo bi trebali biti završeni.

Međutim, ako se stresna situacija predugo odvija bez ikakvog olakšanja, osoba se može osećati umorno, razdražljivo, potišteno ili uznemireno. Možda će imati problema sa spavanjem ili ishranom ili će se javiti neka bolest, simptom ili poremećaj rada nekog organa.

Tako posledice dugotrajnog stresa mogu biti glavobolje, nesanice, visoki krvni pritisak, kardiovaskularne i bubrežne bolesti, prehlade, čirevi, astme, srčani udar i / ili moždani udar. Kao što možete videti savremena nauka povezuje stres sa svim vodećim uzrocima smrti, uključujući bolesti srca, rak, plućne bolesti, traumatične nesreće, cirozu jetre, pa čak i samoubistvo. Takođe, stres utiče loše na privredu jer statistike kažu da je stres odgovoran za više od polovine bolovanja i odsustva sa radnog mesta. 

Na kraju, energetske rezerve našeg tela se iscrpljuju, a telo se polako “kvari”.

Nedavna naučna istraživanja potvrdila su značajnu ulogu stresa u kardiovaskularnim bolestima, raku, gastrointestinalnim, kožnim, neurološkim i emocionalnim poremećajima i mnoštvu poremećaja povezanih sa poremećajima imunološkog sistema, od obične prehlade i herpesa do artritisa, raka i AIDS-a

Svaka negativna emocija izaziva bolest i poremećaj određenih organa

Svaka tvoja emocija, način kako razmišljaš, koliko se bojiš, koliko veruješ ili ne veruješ, koliko si spreman na borbu ili predaju, želiš li nešto zaboraviti ili se želiš zaštititi, sve se to negde zapiše u umu i telu. I odrazi se na stanje našeg zdravlja.

Pokušaću da vam pojasnim simptome i poremećaje koje loše misli mogu izazvati, kako bi vam pomogao da bolje razumete svoje telo, svoje misli i njihovu međusobnu povezanost!

Nikada nemojte zaboraviti da je svaki čovek jedinka za sebe i nikada ne bi trebalo sve generalizovati, ali ovo vam može biti zaista zanimljivo.

  • Kada kažnjavate sebe pojavljuju se glavobolje.
  • Migrene imaju oni koji žele biti savršeni i sami stvaraju pritisak sa kojim žive. Ovde nalazimo i dosta potisnutog besa.
  • Ako u vašem životu postoji bliska osoba koja vas iritira. Imaćete problem sa sinusima. Čak ćete u nekim slučajevima imati osećaj da se ta osoba okomila na vas.
  • Ako imate probleme sa očima to može biti da postoji nešto što o sebi, svojoj prošlosti ili svojoj budućnosti ne želite videti. Dakle, poricanje i želja da “ne gledate’” to što se događa, uzrokuje probleme sa čulom vida.
  • Kada postoji nešto što ne želite čuti imaćete problem sa sluhom. Bol u uhu kaže da je u vama bes zbog nečega što ste čuli. Da li ste primetili da ponekad partner osobe koja mnogo priča ima problema sa sluhom? Razmislite zašto je to tako.
  • S druge strane kada ste napeti i uplašeni, stvarate “čelične okove” koji počinju u mišićima ramena i šire se prema vrhu glave, a ponekad i na područje oko očiju.
  • Kosa raste na tom vrhu i ako postoji napetost koja duže traje, vlasište se skupi, skupljaju se krvni sudovi u tom delu tela na glavi, kosa ne može disati i zato umire i opada. Nastaje ćelavost. A kosa predstavlja snagu, zato mnogi koji oćelave pate ne samo zbog fizičkog izgeda nego i zbog nesigurnosti i gubitka snage.
  • Kada nešto nije u redu s glavom, to znači da osećate da nešto nije u redu s vama. Glavu pokazujete svetu i po njoj vas drugi prepoznaju. Ako ste nesigurni u sebe, vrlo lako se mogu pojaviti poblemi sa glavom.
  • Sada idemo malo nadole na naš vrat. Vrat predstavlja vašu sposobnost da budete fleksibilni u razmišljanju, sagledavanje i druge strane, sve ovo znači videti gledište drugih ljudi. Kad imate problema sa vratom, znači da ste bili tvrdoglavi u procenjivanju svoje situacije, uvereni da je vaše gledište jedino ispravno.
  • Grlo predstavlja sposobnost da kažete što mislite, tražite što želite. Kada vas boli grlo, to uglavnom znači da mislite kako nemate pravo na takav stav. Ne zauzimate se za sebe i potisnuli ste bes. Laringitis znači da ste toliko ljuti, da ne možete ni da govorite. Grlo je i stvaralački protok kroz telo. Ako je vaše stvaralaštvo ugušeno, moguće je da ćete imati problema s grlom. Isto tako, ako se pokušavate promeniti ili ste usred promene, primetićete promene i u grlu.
  • Vaše ruke, predstavljaju sposobnost da (ob)uhvatite sva životna iskustva. Gornji deo je povezan sa sposobnostima, a donji s veštinama. Stare emocije čuvate u zglobovima, a laktovi predstavljaju fleksibilnost u menjanju pravca u životu.
  • Svaki prst ima svoje značenje. Ako povredite kažiprst, u vama su bes i strah povezani sa egom u trenutnoj situaciji, kažiprst takođe predstavlja zajedništvo i tugu. Palac predstavlja brigu, srednji prst seks i bes,a mali prst ima veze s porodicom i pretvaranjem.
  • Mnogi od nas imaju problem sa leđima. Zamislite, ako imate problema s leđima, može značiti kako osećate da vas okolina ne podržava dovoljno. Gornji deo leđa ima veze sa osećajem manjka emocionalne podrške (muž, žena, šef). Srednji deo je povezan s osećajem krivice – bojite se pogledati šta je iza vas. Strah da nećete imati novca i da ćete živeti u oskudici izraženi su bolovima u donjem delu leđa.
  • Pored toga što pluća služe za disanje, ona predstavljaju i sposobnost davanja, te uzimanja u životu. Ako imate problema sa plućima, moguće je da se bojite uzeti to što vam treba ili možda osećate da nemate pravo živeti život kakav želite.
  • Grudi, dojke su materinski princip, instinkt majke. Ako imate problema s grudima, to obično znači da ste preterali s materinskim, zaštitničkim ili posesivnim stavom prema nekoj osobi, mestu, stvari ili pak iskustvu.
  • E sad napokon dolazimo do srca. Naše srce predstavlja ljubav, a naša krv je radost. Dakle naše srce pumpa radost kroz naše telo. Kada u životu sebi uskratite radost i ljubav, vaše se srce skupi, skvrči i postaje “hladno”. Rezultat je sporiji protok krvi i otvoren je put ka anemiji, angini pektoris ili infarktu. Osobe koje su preživele srčani udar, često se nikada nisu zaista radovali životu.
  • Želudac nam služi za verenja hrane, on također, vari sve vaše nove ideje i iskustva. Ako vas boli želudac, trebate razmisliti šta ili koga ne možete svariti? Ili, koja to nova iskustva ne možete upiti? Uplašeni ste od nečega.
  • Naše noge nas nose kroz život. Koračaju sa nama. Problemi sa nogama često ukazuju da postoji strah od kretanja, da se ide napred ili oklevanje da se krene u određenom pravcu. Kada nešto ne želite raditi, osetićete probleme sa nogama.
  • Na nogama su naša kolena koja predstavljaju fleksibilnost. Slično kao i leđa. Kolena izražavaju našu sposobnost prilagođavanja, naš ponos, ego i našu tvrdoglavost. Kada vas zabole kolena zapitajte se gde ste to tako tvrdi, nepopustljivi i odbijate se prilagoditi.
  • Ako imate proleme sa stopalima, verovatno imate poteškoća u razumevanju samog sebe i života oko sebe, razumevanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
  • Koža je veliki organ. Ona predstavlja vašu individualnost. Kada imate problema sa kožom, osećate da ste na neki način ugroženi, da druge osobe nekako vladaju vama I upravljaju vašim životom.
  • Danas sve više imamo gojaznih osoba. Previše kilograma predstavlja potrebu za zaštitom. Debeli ljudi traže zaštitu kako ne bi bili povređeni, omalovaženi, kritikovani, prevareni. Ustvari oni imaju strah od života.
  • I za kraj smo ostavili simboliku boli. Bol bilo koje vrste, govori o osećaju vlastite krivice. Krivica uvek traži kažnjavanje, a kažnjavanje je bolno. Hroničan bol je hroničan osećaj krivice toliko duboko usađen da ga čovek nije ni svestan.

Misli mogu biti i otrov i iscjeljujuća snaga, sve zavisi od osobe koja misli

Mudraci su davno rekli da ako misliš da možeš ili misliš da ne možeš; u oba slučaja si u pravu. Naučnici koji su proučavali uticaj misli na naše telo, odavno su utvrdili povezanost kvalieteta misli i kvaliteta zdravlja.

Neki od njih kažu da kada pogledaju nečije telo danas, mogu da znaju kakve su bile misli te osobe, juče. Poznavajući tvoje misli danas, mogžemo naslutiti kako će sutra izgledati tvoje telo.

Neverovatno je jaka i bliska veza naših misli i tela, naših strahova, strepnji, razočarenja ili radosti u odnosu na sve one promene na tkivima, organima i telu. Nažalost, o toj se vezi govori i piše mnogo manje nego što bi trebalo. A kao što vidite, ovo je po meni najznačajnija karika našeg zdravlja. Mislite o tome svaki dan, jer vaše misli kreiraju signale koji utiču na zdravlje vaših ćelija.

Kontrolišite svoje misli jer vaše misli kontrolišu vaše zdravlje

Izgleda da sve bolesti potiču iz našeg uma. Ono što mislimo, kao i način kako mislimo, apsolutno i nedvosmisleno utiče na naše zdravlje. Da biste bili zdravi potrebno je da  želite svoj um učiniti zdravim partnerom. To ne može doći preko noći, zato na tome morate aktivno raditi svaki dan. Potrebno je svakodnevno angažovanje da se naš um, naše misli oslobode stresa i / ili depresije. Da bih vam pomogao, pokazaću vam četiri vežbe koje mogu pomoći da započnete proces ozdravljenja svojih misli.

Prva vežba meditacija

Trebalo bi da meditirate. Meditacija je dve hiljade godina stara vežba introspekcije, kao da oslušnete sami sebe. To je par minuta koje posvetite samo sebi tako što sedite u miru i relaksirano dišete. Ovo je način da potpuno “resetujete” svoje misli, odbacite sve svoje strahove, ambicije, planove, obaveze i pronađete sebe. Ako ništa drugo, samo pokušajte da pazite na svoj dah. Sedi. Držite leđa uspravno. Zatvorite oči i pazi na dah. Gledaj i osluškuj kako ti dah ulazi i pluća se pune. Gledaj kako vazduh izlazi iz pluća i kako se prazne. Ne forsiraj; samo gledaj.

Druga vežba vizualizacija

Naučite da vizualizujete. Nakon što meditirate nekoliko minuta i smirite se, vežbajte vizuelizaciju. Vizualizacija nije meditacija, ali se one dodiruju kroz način kako se realizuju. Gledajte na svoje telo kao na lekovitu svetlost. Zamislite da svetlost prodire i zarasta u svaku ćeliju vašeg tela. Ako ste bolesni, usmerite svetlo na bolesno područje. U opuštenosti uma, stvaramo mentalne slike nekog željenog ishoda u procesu zamišljanja  tih slika, nama se pojavljuju propratne misli  koje mogu biti ograničavajuće ili stimulišuće  a obično se pojavljuju i neka nova moguća rešenja ili ideje kako doći do željenog ishoda. Jednom rečju, kroz vizualizaciju mi učimo kako da sopstvene misli iskoristimo da rade za nas a ne protiv nas, kako da  prevaziđemo naša ograničavajuća uverenja, kako da strahove pretvorimo u uspeh ( to zamišljamo kroz stvaranje slika )  i time aktiviramo svoje sposobnosti da krenemo u akciju.

Treća vežba afirmacija

Vežbajte afirmaciju. Afirmacije su divna  tehnika za lični napredak. Važno je ono što kažemo. Afirmacije su pozitivne afirmativne reči i rečenice koje se ponavljaju u sebi ili na glas i zadatak im je da pobude pozitivnu energiju u nama. Pomažu da se preseče negativan tok misli i da se vremenom svest dovede u poziciju da bude ispunjena boljim, lepšim i pozitivnijim mislima što stvara bazu za dalji lični napredak. Svi znamo, na primer, nekoga ko stalno koristi reč „uplašen“. Kao u:

  • “Bojim se da večeras neću moći da idem.”
  • “Bojim se da sam pojeo previše; apsolutno sam prepariran.”
  • “Bojim se da sam skoro ostao bez goriva.” ….

Da li je čudo da se osobe koje se stalno plaše od nečega na kraju i pretvore u svoj strah?  Bernie Siegal doktor u svojoj knjizi Ljubav, medicina i čudesa piše: “Čovek koji se uvek smatrao beskičmenjakom na kraju je razvio multipli mijelom u kičmi kao podršku svojoj tvrdnji. Sam je dozvao svoju bolest na mesto koje je u svojim mislima izabrao”.

Suština je da umesto da nas kontrolišu loše stvari koje govorimo, umesto da nam one  narušavaju zdravlje, reči treba da rade za našu korist, za naše zdravlje. Pokušajte da ponavljate sebi stalno i iznova pozitivne afirmacije:

Ja sam radost. Ja sam mir. Ja sam zdravlje. Ja sam svetlost.

Pošto je svako priča za sebe možete da izmislite svoje pozitivne afirmacije. Ako je tako, osmislite afirmacije da budu kratke i ritmične. Afirmacije su divna  tehnika za lični napredak. Najbrže daju rezultat i najčešće se koriste kao tehnika u radu na samopouzdanju.

Četvrti korak

Koristite biljne rastvore da smanjite stre i depresiju. Za veliku većinu ljudi koje muči stres ili depresija postoji sigurno i efikasno rešenje iz prirode. Dobro dizajnirana biljna formula napravljena od visokokvalitetnih biljaka koja koristi njihovo sinergističko dejstvo može vam pomoći u pronalaženju zdravlja. Potražite ili napravite biljnu formulu koja sadrži biljke poput:

  • Valerijana koren – Valerijana se vekovima koristi za lečenje nervoze, napetosti i napada panike. Valerijana umiruje i utišava nervni sistem..
  • Kava kava – Odabrana biljka za opuštanje tela i ublažavanje stresa. Deluje protiv blage do umerene anksioznosti, za ublažavanje glavobolje i bolova u leđima.
  • Pasiflora – Biljka izuzetno efikasna kao sedativ za smirenje živaca.

Misli utiču na signal životne energije, koji onda utiče na naše zdravlje

Postoji izreka koja kaže da najgori neprijatelj ne bi čoveku poželio nevolje, koje mogu da mu donesu sopstvene misli. Avicena jedan od najpoznatijih drevnih lekara često je govorio da Lekar ima tri sredstva u borbi protiv bolesti: reč, biljku i nož.

Da, na prvom mestu je koristio reč. Koristeći pozitivne reči mladi francuski psiholog Emil Coue je propisao svojim pacijentima da obavezno tri puta dnevno glasno i/ili misaono 10 puta ponove frazu: “Svaki dan se osjećam sve bolje i bolje.” Naglasio im je da pri izgovaranju fraze ne rade to  mehanički, već što je više moguće svesno. I šta mislite da se desilo pacijentima? Mesec dana kasnije, zbog dobrih rezultata, ovi pacijenti su postali glavni razlog razgovora medicinskog osoblja cele Francuske, a Emil Coue dobio svetsku slavu. Vera čini čuda!

Zapamtite da je najbolja zaštita od bilo koje bolesti, od bilo koje infekcije, čvrsta vera u sopstveno zdravlje i pozitivne emocije. S druge strane negativne misli uništavaju zdravlje. Deluju kao korozija koja polako nagriza naše ćelije. Dokazano je da bes prouzrokuje bolesti gastrointestinalnog trakta a uvređenost vremenom dovodi do bolesti jetre, pankreasa, holecistitisa. Verbalno izražavanje ljubavi, simpatije i divljenja povećava životnu energiju osobe, kojoj je upućeno, s druge strane zle i loše reči smanjuju energiju slušaoca i negativno utiču na njegovo zdravlje.

Da biste bili zdravi morate misliti pozitivno, biti pozitivni i imati dobre misli. Zbog toga od danas mislite samo o dobrom, verujte u najbolje, i nikada ne brinite zbog sitnica! I uvek imajte na umu i primenite dva zlatna pravila čuvenog američkog kardiolog Roberta Eliota:

  • Ne brinite zbog sitnica!
  • Sve su sitnice!

Dakle, da bi ostali zdravi i bili dugovečni: jedite zdravo, odmarajte se, prestanite pušiti, redovno odlazite kod doktora na kontrole i nikada ne zaboravite lekovitu moć vašeg uma. Vaš optimizam, pozitivno razmišljanje i smanjenje stresa čine sastavni deo  zdravog i dugovečnog život. Budite zdravi!

Leave a Comment