Savremena ishrana spori ubica

Savremena ishrana je naš spori ubica! Gledam kako rade moje kolege, psihijatri i ostavljaju me bez reči! Imate pacijenta koji ima mentalne probleme!? Šta možete reći ako je osobi iscrpljen moždani korteks? Njegovim moždanim ćelijama nedostaju vitamini, minerali, kiseonik i one pate. Zbog toga on ima simptome mentalne bolesti!

Psihijatar pokušava da od njega dobije informcije, kako je rođen, kako je prošao kroz porođajni kanal, kada se prvi put zaljubio… “Sve bolesti dolaze iz creva”, rekao je Hipokrat pre 2200 godina. Zašto bi onda mentalne bolesti bile izuzetak?

Postoje brojne naučne studije koje povezuju pojavu poremećaja raspoloženja i anksioznosti kod pacijenata sa konstipacijom (zatvorom). Da bismo smanjili troškove zdravstvene zaštite za ove pacijente, moramo da imamo program intervencija za komorbidne psihološke disfunkcije koje utiču na tok gastrointestinalnih poremećaja. Ili da uprostim psihijatri budućnosti će morati da se bave zdravljem probavnog sistema svojih pacijenata.

Postoji jedna bajka u kojoj stara Baka traži od lepog Princa da joj popravi krov kolibe. Lukavi Princ joj na to kaže: „Bako, jesi li luda? Prvo me nahraniš, napiješ, kupaš u parnom kupatilu, a onda dođeš i zamoliš me da obavim posao.“  

Ovo je 100% radni algoritam, kako bi trebalo tretirati bolesne osobe. Ne postoje drugi tretmani za mozak i telo u celini. Nemoguće je suzbiti aktivnosti malih jednoćelijskih  neurona. Ako su gladni i žele da jedu, ako su umorni i žele da spavaju, ako je između njih prljava voda i zbog toga su prisiljeni da progutaju neke toksične supstance, tada neuroni (ćelije) počinju da haluciniraju, ponašaju se neuobičajeno.

Znate li šta je delirium tremens? Ovo je trovanje međućelijske vode alkoholom. Ćelije počinju da uzimaju toksične supstance iz međućelijske vode i počinju da im se dešavaju svakakva čuda. Jednom rečju ćelije polude.

Šta je zavisnost od droga, alkoholizam, pušenje? Sve je to ista stvar. Jako loše, čak može se reći da je užasno, što je naša hrana postala nezdrava, toksična.

Naša hrana je veštačka, kisela, preslana. bez enzima, uništena hemikalijama. Mozak ne dobija ništa, postaje nervozan. Ćelije ne dobijaju ništa, postaju bolesne. Ovakvi neuroni koji pate, mogu se ponašati kako hoće, na raličite načine i onda imamo veliku lepezu različitih simptoma od straha do depresije.

Ti si sutra, ono što jedeš danas

I kod pravilne ishrane treba pratiti određene korake. Prvo treba redovno čistiti i popravljati sistem za preradu hrane, treba redovno pomagati telu da uklanja otpad. Kada uradite ove osnovne korake spremni ste da započnete proces obnove tela.

Imajte na umu da se vaše telo neprestano obnavlja. I sada dok ovo čitate vaše ćelije se obnavljaju. Za primer ćemo uzeti eritrocite, crvena krvna zrnca. Stvarni životni ciklus crvenih krvnih zrnaca je približno četiri meseca. To znači da ćete svakih 120 dana zameniti celokupno snabdevanje krvlju. I prirodno se postavlja pitanje šta će odrediti kvalitet te novonastale krvi? Od čega ćete izgraditi tu novu krv, od brze hrane, piva, voća?

Ono što odmah treba da shvatite, ne zamenjuje se samo vaša krv, već i svaka ćelija i organ u vašem telu. Uglavnom dobijate potpuno novo telo svakih sedam godina. Ne treba biti genije da shvatite da će, što je bolja vaša ishrana, to će vaše telo imati bolji „kvalitet“. Ako želimo malo da filozofiramo, niko na ovom svetu nema više od 7 godina, jer se naše telo obnavlja svakih 7 godina. U ovom period mi imamo potpuno nove ćelije.

Nažalost, postići “kvalitetnu” zamenu ćelija nije tako jednostavno. Svaki pokušaj optimizacije hrane koju uzimamo mora uzeti u obzir pet ključnih problema:

1. Pitanje konzumiranja mesa
2. Pitanje mleka i mlečnih proizvoda.
3. Rafinisane masti
4. Rafinisanje namirnica, put do smrti
5. Organski proizvodi

Pitanje konzumiranja mesa

U oktobru 2019. godine, u stručnom časopisu “Anali interne medicine” objavljeni su vodiči za ishranu, koji su dočekani sa neodobravanjem, pošto se u njima savetuje da Amerikanci nastave da jedu iste količine crvenog mesa i mesnih prerađevina kao i do sada.

Ovo je zasnovano na pretpostavci autora da ljudi koji jedu meso prosto nisu u stanju da promene navike u ishrani, te da samim tim benefiti koji se mogu očekivati smanjenjem unosa crvenog mesa i mesnih prerađevina nisu dovoljno značajni.

Prema autorima nove studije, iako prosečan Amerikanac jeste smanjio unos crvenog mesa u poslednjih nekoliko decenija, količina mesnih prerađevina koja se konzumira ostala je nepromenjena. Ustvari, jede se manje “pravog” mesa, ali se i dalje jede suviše prerađenog mesa, recimo… viršli, salama, šunke, kobasica.

Ovi podaci su uznemirujući jer sva istraživanja do sada pokazuju da tri i po porcije mesa više u toku nedelje značajno povećavaju smrtnost u opštoj populaciji. To vam možda ne zvuči kao velika količina, ali u ukupnom godišnjem zbiru, razlika je ogromna, naročito ako uzmete u obzir podatke Svetske zdravstvene organizacije koji kažu da je konzumiranje crvenog mesa i mesnih prerađevina jedan od faktora rizika za različite tipove kancera. Ali, problem nije samo konzumiranje mesnih prerađevina, već i to što ljudi ne jedu dovoljno zdrave hrane

Verovatno se ni o jednoj temi nije više razgovaralo (i zbunjuje) od onoga što predstavlja optimalnu ishranu. Postoje brojne dijete za optimalnu ishranu, kao što je Dijeta po krvnim grupama, Paleo dijeta, Vegetrijanska dijeta, Veganska, Holivudska dijeta i druge.

Toliko ih ima da sam i sam zbunjen, samo što ih zapisujem a još nisam ni počeo da idem u detalje. Zato predlažem da napravimo jedan korak unazad, objektivno sagledamo situaciju i malo proverimo realnost.

Počnimo od osnova, sagledajmo realno za kakvu hranu su naša tela dizajnirana, I na taj način zaključimo šta to znači za nas. Najbolji način da zaključimo za kakvu smo hranu dizajnirani da prvo analiziramo osnovne karakteristika našeg sistema za ishranu i varenje. Kada to uradimo uporedićemo naš probavni sistem sa životinjama koje imaju sličan probavni sistem. I tada ćemo videti šta te životinje jedu.

Ključni „indikatori“ koje ćemo pogledati su: zubi, želudac, dužina digestivnog trakta. Svi naši zubi su približno iste visine. Naši očnjaci iskaču samo malo iznad okolnih zuba, a molari su širokog i tupog vrha. Naš želudac je blago izdužen, ima oblik zrna pasulja. Prosečna odrasla osoba ima digestivni trakt (mereno od usta do anusa) dugačak oko 9-11 metara. To znači da je dužina digestivnog trakta 10-12 puta duža od tela osobe u odnosu na visinu (takođe merenu od usta do anusa).

Mesojedi, mesožderi – Lavovi i Tigrovi

Hajde prvo da analiziramo izgled mesojeda. Prvo što primetite kod mesojeda je da njihovi zubi uopšte ne liče na naše. Mesojedi imaju ogromne očnjake za ubijanje i komadanje plena, šiljaste sekutiće za uklanjanje mesa iz kostiju i kutnjake i pretkutnjake sa kvržicama za usitnjavanje mišićnih vlakana. Kod mesojeda, zubi gornje vilice klize pored spoljne strane donje vilice, tako da je plen uhvaćen u klopku. Generalno, mesožderi ne žvaću mnogo svoj plen; uglavnom samo otkidaju meso i progutaju cele komade.

Pregledom crevnog trakta mesoždera otkriva se kratka (u odnosu na dužinu tela) creva za brzi tranzit otpada iz tela. Stvarna dužina creva mesoždera je približno 3 do 5 puta veća od dužine tela – mereno od usta do anusa – odnos je duplo manji nego kod ljudi.

Brzi tranzit otpada za mesoždere važan je iz dva razloga. Prvo, što je tranzit brži, to je manje mogućnosti da se paraziti ugnjezde i razviju u crevima. Drugo, meso truli u crevnom traktu. Zbog toga brzi tranzit ograničava izloženost nusproizvodima truljenja, koji mogu biti veoma štetni.

Priroda je uredila da se većina procesa varenja, kod mesoždera, odvija u želucu. Želudac je okrugle, vrećaste, jednostavne strukture sa vrlo visokom koncentracijom kiselih soli za varenje mišića i kostiju drugih životinja. Hrana obično ostaje danima u stomaku mesoždera, dok je probavljaju (u velikoj meri) enzimi prisutni u samom sirovom mesu (proces koji se naziva autolitička probava). Pored toga, mesojedi su prilagođeni da istovremeno prerađuju ogromne količine hrane (do 25% telesne težine ili više), a zatim danima ne jedu ništa.

Kako vam se čini? Realno ovo ne liči mnogo na nas!

Biljojedi – Krave i Jeleni

Za razliku od mesojeda biljojedi imaju oštre sekutiće u obliku dleta za rezanje, u nekim slučajevima nemaju gornje sekutiće i male očnjake nalik na sekutiće. Njihovi kutnjaci i pretkutnjaci su spljošteni grebenima. Zubi gornje vilice susreću se sa donjom, tako da bočno kretanje donje čeljusti stvara akciju mlevenja radi razgradnje biljnih materijala.

Kod biljojeda su sekutići dominantni, kanali su obično udubljeni, a kutnjaci širokog vrha. Što se tiče creva biljojeda, ono je gotovo 8 puta duže od mesoždera (20 do 28 puta dužine tela, od usta do anusa), jer za razliku od mesa, biljna materija nije sklona truljenju, što dovodi do brzog uklanjanja. Biljojedi takođe imaju tendenciju da imaju proširene, složene stomake.

Opet, ovo ne liči mnogo na nas!

Svejedi – Medvedi i Divlje svinje

Svejedi jedu korenje, jagodičasto voće, meso… Nijedna životinja zaista nije prilagođena da jede sve stvari, ali najpribližniji svejedima je medved. Tipična hrana koju medvedi konzumiraju uključuje: mrave, pčele, seme, korenje, orašaste plodove, bobice, larve insekata kao što su lišaji, pa čak i cveće. Jedu i nešto mesa, uključujući glodare, ribu, jelene, svinje i jaganjce. Grizliji i Smeđi medvedi sa Aljaske jedu losose. I naravno, svako ko je pročitao Vini Pu zna da mnogi medvedi uživaju u medu.

Osim mrava, buba i glodara, medveđa ishrana mnogo podseća na tipičnu ljudsku ishranu. Baš zbog toga, mnogi ljudi zaključuju da je prirodna ishrana čoveka da bude svejed. Ali zapamtite, mi idemo korak unazad i fiziološki gledamo gde se uklapamo i po tim osnovama se ne podudaramo sa svejedima.

Najveća razlika između svejeda i ljudi je u zubima. Svejedi imaju oštre očnjake mesojeda i izražene sekutiće biljojeda. Imaju i kutnjake OBOJE zašiljene i široko pokrivene.

To nije ni približno ljudskom sklopu zuba. Dakle može da bude ali nije..

Voćojedi – Gorile, Majmuni i druge životinje koje jedu voće i orašaste plodove

Kod ovih životinja svi zubi su gotovo iste visine. Očnjaci su malo izdignuti, a molari širokog vrha. Zvuči li vam ovo poznato? Za razliku od vilice mesojeda, koja je, kako smo videli, vertikalno pokretna za grizenje ili kidanje, vilica tipičnog voćojeda je bočno pokretna kako bi omogućila žvakanje.

Što se tiče creva voćojeda, ono je dugačko oko 10 do 12 puta dužina tela od usta do anusa – isto kao i u ljudskom telu.

Želudac voćojeda je obično dugačak i produžen – složene strukture – sadrži 1/10 kiselih soli i pepsina koji se nalaze u stomaku mesoždera. Opet, isto kao i kod nas.

Dakle, evo naše podudarnosti, ali šta to za nas znači? Da li smo ograničeni na voće i orašaste plodove? Ne. U stvari, voćojedi na koje najviše ličimo, divlje šimpanze, povremeno jedu žive insekte i sirovo meso. Od svih velikih majmuna (gorila, orangutan i šimpanza), samo ljudi i šimpanze često love i jedu meso. Ali, da ne grešimo dušu, šimpanze uglavnom jedu voće, a meso čini samo oko 3% njihove ishrane. Morate priznati da je to daleko, daleko manje nego što se nalazi u našoj tipičnoj ishrani.

Jesti ili ne jesti meso?

I sada postavlja se pitanje da li je vegetarijanska ishrana bolja? Ne. U stvari, nekim ljudima je zaista bolje kada uključuju meso u svoju ishranu. Postoje brojni faktori u našoj ishrani, koji utiču na naše zdravlje u mnogo većoj meri od činjenice da li jedemo meso ili ne.

Zaključak je da mala količina mesa, piletine ili ribe može biti lični izbor u ishrani. Ako se odlučite, možete jesti meso u količini 100 g dnevno ili manje bez značajnih zdravstvenih problema, s tim da morate voditi računo o nekim bitnim stvarima:

Neka količina mesa bude mala – 100 g dnevno ili manje.

Obilna konzumacija mesa značajno kompromituje korisne bakterije u debelom crevu što rezultira povećanjem nivoa štetnih bakterija u debelom crevu za 1.000% i istovremenim padom nivoa korisnih bakterija od 90% mereno u fekalnim materijama.

Velika konzumacija mesa takođe ima tendenciju da telesne nivoe pH gurne u kiseli opseg, što kao što predstavlja glavne zdravstvene rizike, uključujući nastanak raka, osteoporoze i drugih bolesti.

Epidemiološke studije na Medicinskom fakultetu u Harvardu pokazale su da „muškarci koji jedu crveno meso kao glavno jelo pet ili više puta nedeljno imaju četiri puta veći rizik od nastanka karcinoma colon-a od muškaraca koji jedu crveno meso manje od jednom mesečno“. Takođe su „više nego dvostruko veće šanse da obole od raka prostate“.

Ako ćete jesti meso, kupujte samo organsko meso kako biste izbegli izlaganje čitavom spektru hemikalija, hormonima rasta i parazitima prisutnim u goveđem i pilećem mesu  ili visokom nivou toksičnih metala koji se može naći u mesu većine riba.

A šta je sa mlekom i mlečnim proizvodima?

Mleko od davnina prati čovekovu ishranu i osim prehrambenog značaja, u istorijsko-društvenim tokovima ima svoje posebno mesto. Smatra se da su stari Egipćani bili najveći konzumenti mleka, dok grčka legenda kaže da je Mlečni put nastao od kapljica mleka kojima je Hera dojila Herkulesa.

Nije ni čudo što se veliki značaj davao, i daje, mleku i mlečnim proizvodima, ako se zna da ne postoji napitak koji sadrži bolji biološki i nutritivni sadržaj. Prosečni Evropljanin godišnje pojede preko 300 kilograma mlečnih proizvoda, što ga čini najvećom komponentom njihove ishrane. U Srbiji je prosečna potrošnja mleka i mlečnih proizvoda oko 155 kg po stanovniku. Dakle duplo manje.

Nažalost, mleko možda nije toliko zdravo koliko bi vas oglasi mlečne industrije koje vidite na televiziji naveli da poverujete. Čak i ako u kravljem mleku nema hemikalija, hormona rasta, alergenih proteina, krvi, gnoja, antibiotika, bakterija i virusa koji se obično nalaze u mleku i dalje imate velikih problema.

Kravlje mleko nije namenjeno ljudima. Majčino mleko je prava stvar za početak života. A za nastavak? Kao prvo, kravlje mleko sadrži 20 puta više kazeina od ljudskog mleka. Ljudsko mleko je dizajnirano da popije i primi novorođenče od 18 do 40 kilograma za 18 meseci. Kravlje mleko je dizajnirano da popije i primi tele od oko 90 do 1000 kilograma za otprilike 24 meseca. Iako su oba bele boje, majčino mleko i kravlje mleko su potpuno različiti napitci. Šta više, kravlje mleko koje kupujete u prodavnici i kravlje mleko koje potiče od krave nisu slične supstance.

Prvo, homogenizovano mleko nije prirodno i predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Teorija homogenizacije zvuči jednostavno: razbijte čestice masti u mleku dok nisu toliko male da ostanu suspendovane u mleku i ne dižu se do vrha i formiraju sloj kreme koji je nekada bio zaštitni znak svih boca mleko. Nažalost, postoji neželjeni efekat u ovom procesu. Jednom kada napravite čestice masti toliko malim da se ne podižu, napravile ste ih i tako male da se lako upijaju u telo i začepe vaše arterije. Naravno ovo se ne dešava odjednom već je to dugotrajan proces.

Drugo, postoji problem hormona rasta koji se koristi kod mlečnih krava za povećanje proizvodnje mleka. Ovaj hormon rasta, nazvan goveđi somatotropin (BST), trebalo je da bude identičan stvarnom hormonu rasta pronađenom kod krava, a zapravo je patent na 55.000 stranica.

Monsanto, kompanija koja ga je patentirala, je dostavila grafikon koji identifikuje 191 aminokiselinu sadržanu u BST-u, pokazujući da se ova supstanca apsolutno podudara sa aminokiselinskim lancem koji se nalazi u prirodnom hormonu rasta. Nažalost, čini se da su ove tvrdnje netačne.

Problem se javlja kod aminokiseline # 144, koja je trebalo da bude lizin i u prirodnom hormonu rasta i u Monsantovom BST. Ispostavilo se da nije. U izdanju Protein Science-a (3: 1089-97, 1994), jula 1994, Bernard Violand, naučnik iz Monsanta, objavio je dokaze da je aminokiselina # 144 u Monsantovom hormonu rasta zapravo epsilon-N-acetilizin, nakazna aminokiselina.

Verovatno mislite da je to nekada bio problem pošto je izašlo na videlo i da je potpuno poništena aplikacija Monsanto, te da je opozvan BST, ovaj veštački hormon rasta. Ne, ne to se nije desilo! Ovaj hormon rasta se i dalje koristi. Goveđi somatotropin (BST), poznat i kao goveđi hormon rasta, je životinjski lek koji je odobrila FDA za povećanje proizvodnje mleka kod krava mlekara.

A tu je i činjenica da naše telo drugačije probavlja mleko (bilo koje mleko) kada želučani sokovi počnu da teku (oko 18-20 meseci života). Pre nego što želučani sokovi poteku našim probavnim traktom, mleko se alkalno formira i ne stvara sluz u telu; ali jednom kada želučani sokovi poteku, oni pretvaraju mlečnu kiselinu u sluz. Ova sluz onda uzrokuje zdravstvene probleme sa sinusima, alergije, prehlade itd.

Priroda je to regulisala i zato svaka životinja, prestaje da doji svoje mladunce, osim čoveka! Mi nastavljamo sa konzumacijom mleka i mlečnih proizvoda u nastavku naših života. Razmislite na trenutak, koliko je to dobro, koliko je to zdravo. Uz sve to, neke naučne studije pokazuju da je mleko povezano sa bolestima srca, nastankom nekih kancera (naročito raka dojke), dijabetesom, alergijama i prehladama, kolitisom, kolikama i bolovima uha kod male dece.

Kao istaknuti primer povezanosti mleka sa bolestima, razmotrićemo jednu činenicu koja dovodi do nastaka bolesti srca. Ako pijete mleko, neophodno je da uzimate dodatak folne kiseline da biste neutralisali ksantin oksidazu koja se nalazi u mleku. Ksantin oksidaza, napada naše arterije i smatra se jednim od glavni faktora nastanka srčanih bolesti. Zanimljivo je da se čini da se ovaj problem javlja samo kod obrađenog, homogenizovanog mleka. Kada se konzumira nehomogenizovano mleko, telo eliminiše ksantin oksidazu, ne dozvoljavajući joj da naruši zdravlje.

Devedesetih godina prošlog veka, nažalost mleko je igralo glavnu ulogu u razvoju „super bakterija“ koje su se pojavile da muče naše zdravlje. Ministarstvo poljoprivrede SAD je dozvolio mlekarskoj industriji da poveća upotrebu antibiotika u proizvodnji mleka. Problem je nastao zato što ovo povećanje, visoki nivo stalnog unosa antibiotika zapravo uništava probiotičke kolonije koje se normalno nalaze u crevnom traktu, ovo ima za poledicu procvat štetnih bakterija i razvoj otpornosti organizma na čitav niz antibiotika. Neke studije pokazuju da se u mleku može naći i do 52 različite vrste antibiotika, kao i 59 vrsta različitih bioaktivnih hormona. Da li nam to treba?

I na kraju naše priče o mleku, nešto malo o kalcijumu. Kako već i vrapci znaju, mleko se često preporučuje kao odličan izvor kalcijuma. Baš i nije tako. Da, mleko ima visok sadržaj kalcijuma, ali naše telo je u mogućnosti da ga iskoristi vrlo malo. Zapravo, zbog načina na koji naše telo probavlja mleko stvarajući kiselinu u organima, konzumacija mleka zapravo ispira kalcijum iz kostiju. Jer kalcijum neutrališe tu proizvedenu kiselinu.

Veliki je mit da nam mleko treba zbog kalcijum. Postoje mnogi daleko superiorniji izvori kalcijuma, poput susama. Problem mleka je u tome što vaše telo zbog visoke kiselosti treba da ga neutrališe sa više kalcijuma nego što ga dobijate iz samog mleka. Ovaj kalcijum telo uzima iz naših kostiju. Zato imamo sve više obolelih od osteoporoze. Takođe, odnos kalcijuma i magnezijuma od 10 do 1 koji se nalazi u mleku je neverovatno visok i poguban za telo. Ako sumnjate u ovo, samo uzmite u obzir činjenicu da zemlje sa najvišom stopom potrošnje mleka na svetu po glavi stanovnika, imaju jednu od najvećih učestalosti osteoporoze u civilizovanom svetu! Čudno, ili ne?

Trans- masti (neprirodne masti) su broj 1 problem nepravilne ishrane

Proizvođači hrane vole hidrogenizovana ulja jer ih hidrogeniziranje čini gušćim, kremastijim i privlačnijim za potrošača. Nažalost, hidrogeniranje takođe zasićuje masne kiseline ulja, pretvarajući ih u transmasne kiseline. Trans-masne kiseline su ubica broj jedan u našoj ishrani i glavni doprinos nastanku bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes, gojaznost…

Hidrogenizirana (i delimično hidrogenizirana) ulja su apsolutno nepotrebna i nemaju mesta u vašoj ishrani, niti u bilo kojoj hrani koju jedete. Najvažniji savet iz ovog poglavlja je potpuno uklanjanje svih hidrogenizovanih ulja iz vaše ishrane. Nažalost, nije tako lako kako zvuči. Proizvođači hrane stavljaju ih u gotovo svaku hranu koju proizvode. Dobra vest je da ako dovoljno ljudi odbije da kupuje hranu koja sadrži ulja trans-masnih kiselina, proizvođači će ih prestati stavljati u hranu. Da li i kada će se to desiti? Sve zavisi od nas samih, zar ne?

Vaša želja broj 1 treba da bude da iz svoje ishrane izbacite ova rafinisana ulja i polinezasićena ulja. A koja ulja su dobra? Praktično svako sirovo, hladnoceđeno prirodno ulje je dobro. Maslinovo ulje je najbolje. U kuvanju koristite puno ekstra devičanskog maslinovog ulja. Iznenadiće vas činjenica da je puter dobar, pod uslovom da možete dobiti, organski puter koji ne sadrži antibiotike, goveđi hormon rasta i sve ostale loše supstance koje koriste mnogi mlekari u proizvodnji mleka.

I sada se postavlja pitanje, zar puter nije bogat zasićenim mastima? Apsolutno da, s tim da prirodne zasićene masti u umerenim količinama nisu problem. Ovakve masne kiseline ne podižu nivo holesterola. Ne dovode do bolesti srca. U stvari, zapravo postoji dijeta koja pomaže ljudima da smršaju i smanje nivo holesterola dok jedu meso i jaja i prirodne zasićene masti koliko god žele. Dva razloga zbog kojih ova dijeta funkcioniše su prirodne zasićene masti ne uzrokuju srčani problemi i sve verzije ove dijete zahtevaju uklanjanje grickalica, prerađene hrane, slatke hrane bogate šećerima, hrane koja sadrži bilo kakve trans-masne kiseline i hrane sa visokim glikemijskim indeksom.

Rafinisani ugljeni hidrati su problem broj 2 savremene ishrane

Ovakva vrsta ishrane uključuje svu rafinisanu i prerađenu hranu. Nažalost, ovo je ishrana savremenog čoveka koja sadrži belo brašno, beli pirinač, većina žitarica, grickalice, hranu bogatu šećerima, kolači, bombone, većina grickalica, sva šećerna hrana, uključujući kolače, bombone i kola gazirana pića.

Sve pobrojano negativno utiče na telo i to na više načina. Svi oni formiraju kiselinu u telu. Svi se u telu pretvaraju u trigliceride i čuvaju kao masti. I svi se visoko kotiraju na glikemijskom indeksu. Ovakva osiromašena procesuirana hrana ima visoki glikemijski indeks koji podiže nivo šećera u krvi i dovodi do dobijanja u težini i doprinosi nastanku gojaznosti i mnogih savremenih bolesti čovečanstva.

Ovi proizvodi su siromašni u nutritivnom sastavu i bez enzimske aktivnosti tako da ubrzano troše naše vlastite probavne enzime. S ovom mrtvom, procesuiranom hranom dobijate najgore a gubite najbolje.

Šta više u procesu proizvodnje ove hrane koriste se najnovija naučna dostignuća i saznanja, ona se koncipira da bude veoma ukusna i da potrošač želi da pojede malo više svaki put. Ova industrija je dovela do savršenstva sve postupke proizvodnje kako bi se dobio što ukusniji, primamljiviji, mirisniji i na oko prihvatljiviji proizvod, koji mora biti neodoljiv za potrošača. Sva naša čula se toliko „zalepe“ za proizvod da nam on postaje svakodnevica, najbolji „prijatelj“ i više ne možemo bez njega.

Osim same proizvodnje prehrambena industrija zna da bi prodala svoje proizvode što više i doprla do širokih narodnih masa moraju se angažovati i najbolji marketinški stručnjaci kako bi pakovanje izgledalo fantastično i kako bi se proizvod lakše prodavao uz pomoć marketinških kampanja. Ali došlo je vreme da razmislite i odlučite što je najbolje za vas. Nemojte više jesti ovu mrtvu, procesuiranu hranu, sa visokim glikemijskim indeksom. Nažalost, ovakva hrana nas čini bolesnijima, gojaznijima, manje privlačnima i što je najgore, ubrzano nam skraćuje život.

I sada se postavlja pitanje kako se ponašati prema hrani, šta jesti?

Očistite svoj tanjir!

Izbacite iz ishrane što je moguće više prerađene i kuvane hrane.

Umesto konzerviranog ili smrznutog, jedite sveže.

Eliminišite što je više moguće rafinirano brašno, žitarice i šećere.

Umesto belog hleba, jedite PRAVU celu pšenicu.

Umesto torte i sladoleda za desert, jedite voće.

Zamenite hranu male hranjive-nutritivne vrednosti sa hranom visoke vrednosti kao što je slatki krompir i gotovo bilo koje povrće različite boje (posebno spanać, paprika, brokoli i cvekla).

Što je više moguće, eliminišite grickalice i brzu hranu. Grickalice zamenite suvim šljivama (bez šale, izuzetno moćan antioksidans), suvim grožđem, bademom i svim bobicama.

Eliminišite sva hidrogenizovana ulja i trans-masne kiseline.

Koristite hladno ceđeno maslinovo ulje i ako ste u mogućnosti sveži puter iz organske proizvodnje.

Smanjite količinu mesa, svinjskog mesa, piletine i mlečnih proizvoda u vašoj ishrani.

Ako jedete meso uverite se da je ono što konzumirate organsko.

Riba je, naravno odličan izbor ako je iz čistih izvora, organskog porekla. Proverite da nema teških metala i toksina i hormonskih „modifikacija“.

Uh, kako ću ja to i šta sad?

Posle ovog, nemoj ovo nemoj ono, naravno sada se postavlja pitanje, šta ti preostaje? Zapravo, realno imaš na hiljade različitih izbora. Praktično, sve ovo što smo napisali da treba izbaciti iz ishrane, lako se zamenjuje zdravijom verzijom. Ako ne možeš da pronađeš organsko meso i organske mlečne proizvode ili hranu od celih zrna žitarica, potražite na internetu, pronađite lokalnog snabdevača. U većini slučajeva naći ćete je ako tražite. Ko traži taj i pronađe!

Naravno, ako je neko u poodmakloj bolesti, bolje da ČIŠĆENJE počne u potpunosti i ne jede meso i kuvanu hranu. U stvari, idealno bi bilo da brzo krenu na ishranu ceđenim sokovima i lekovitim čajevima – bar dok ne ozdrave. Kad ozdravite, možete ispeći krompir i lep komad organske govedine.

I što se tiče hrane, generalni zaključak, koji se sam nameće je što lošije jedete, što je hrana više prerađena a manje prirodna češće ćete trebati čišćenje i detoksikaciju. Naravno da ćete morati i uzimati više dodataka ishrani-suplemenata.

Testiranje hrane

Testiranjem i analizom dejstva na organizam: hrane, pića i aditiva, odredjujemo lično podnošenje ili nepodnošenje odredjenih namirnica.

Čovek teško može da poveže svoje tegobe sa unošenjem nekih namirnica. Nastavlja da se hrani na uobičajen način, sve dok organizam može da se izbori sa tegobama koje su posledica neadekvatne ishrane.

Intolerancija na hranu je ključ optimalne individualne ishrane! Testiranjem i analizom preko 500 namirnica, dobija se spisak namirnica i njihovo dejstvo na organizam.

Testiranje hrane se radi uređajem Life Expert