Godišnje doba Leto i element Vatra

Godišnje doba Leto je period raskoši, raskošnog razvoja i rasta. Leto je godišnje doba u kojem prevladava element Vatre i mnogima od nas donosi radost u obliku godišnjeg odmora, ali i različite teškoće kao što je teže zadržavanje pažnje na onome što radimo. Osobe krhkijeg zdravlja, naročito srca, osetiće nezgodni aspekt vatre kada termometar pokazuje 30 i više stepeni.

Razdoblje vatre trebalo bi da iskoristimo za kreativnost, zalet u svakom smislu, pritom pazeći da nas vatra ne nagna na ishitrene i nepromišljene odluke. Na nivou zdravlja to je manifestovano kao pojačana vatra koju treba balansirati pomno odabranim namirnicama, jer upravo u tom razdoblju probavni sistem je pod velikim pritiskom.

Ritam Leta

Istočna tradicionalna medicina savetuju da se u toku leta, kako bismo bili u harmoniji sa prirodnim ritmovima, budimo rano i rano započnemo dan kako bismo se ispunili sunčevom energijom, upravo kao što to čine biljke u vrtovima.

U toku leta treba raditi, igrati se, putovati, biti radostan, otkrivati i rasti. Treba biti otvoren prema ljudima oko sebe, biti darežljiv i nesebičan, davati. Istovremeno, treba se otvoriti prema obilju koje susrećemo u spoljnom svetu, treba pustiti da ono u nas uđe i da nas obogati.

U uređenju stanova i pri ukrašavanju stola za kojim jedemo treba koristiti cveće, voće i tkanine živih boja. Tokom leta uživajte u otkrivanju i stvaranju divnih, sočnih, bogatih obroka, zadivljujućih boja i očaravajućih ukusa.

Neka vas priroda inspiriše: na sve načine uživajte u mirisima i ukusima. Kada god je to moguće poslužite hranu na terasi, u bašti ili pođite na piknik.

Kada pripremate hranu obrađujte je kratko, na visokoj temperaturi ili je kuvajte, takođe što kraće, na pari. Vrućih dana jedite manje i jedite lakšu hranu: to je prirodna, zdrava praksa koju lako zaboravljamo kada ne obraćamo pažnju i kada se ne menjamo u skladu sa prirodnim ritmovima.

Koristite manje soli, a što više vode. Znojenjem gubimo minerale i ulja, a njihov manjak u organizmu izaziva osećaj slabosti ukoliko ih ishranom ne nadomestimo.

Da bismo se osećali dobro u toku velikih vrućina treba da unosimo dosta tečnosti i treba da se tuširamo, kada god je to moguće. Tuširajte se toplom vodom jer, ma kako vam to u prvi mah čudno izgledalo, tuširanje toplom vodom u vrelim danima ima bolji efekat na organizam nego tuširanje hladnom vodom. Tuširanje toplom vodom izaziva naglo znojenje kojim se telo oslobađa akumulirane suvišne toplote koja nam pravi problem. Nakon ovakvog tuširanja dugo ćete se osećati rashlađeno i izbalansirano.

U toku letnjih vrućina nije dobro unositi ni velike količine hladnih napitaka i jela jer ona slabe rad organa za varenje, hlade “digestivnu vatru”. Hladnoća uzrokuje grčenje tela, na svim nivoima. Ona ne dopušta da znoj, vlaga, toplota izađu iz tela, već ih u telu zarobljava. Ledena pića i sladoledi izazivaju kontrakcije stomaka i zaustavljaju varenje, te ih je bolje izbegavati.

Od začina u toku vrelih dana najprikladniji su ljuti začini jer upravo oni “teraju” suvišnu unutrašnju toplotu napolje. Crveni i zeleni biber, ljuta paprika, sveži đumbir (nesušeni), ren i crni biber su idelani za ovu svrhu. Ipak, ukoliko ih previše konzumiramo doći će do slabljenja i gubljenja energije. Uostalom svako prekomerno konzumiranje neke vrste namirnica dovodi do gubljenja balansa.

Ishrana tokom leta

Teška jela, zasićene masnoće i meso trebalo bi da izbegavamo i da uzimamo namirnice koje će balansirati vatru koja nas doslovce bombarduje iz prirode. Teška hrana u toku vrućih dana izaziva klonulost (meso, jaja, višak orašastih proizvoda, semenja…). Koristite tofu i soju umesto mesa!

Pri konzumiranju masnoća tokom leta nije samo važno koliko nego i koju vrstu masnoća unosite. Unošenje masnoća svakako treba smanjiti. Koristite hladno ceđenja ulja poput maslinovog, koje sadrži kvalitetne masne kiseline.

Uprkos sveopštoj prihvaćenosti, trebalo bi da izbegavamo hladna pića koja gase probavnu vatru, i to u bilo koje doba godine. Ona čine to da se hrana u telu ne razgrađuje pravilno.

Konzumirati što više salata, krastavac, paradajz, sojine klice, klice lucerke i drugih mahunarki. Mungo pasulj (zelena soja) – konzumirati supe ili čajeve pripremljene od mungo pasulja.

Od brojnih biljaka koje se u ovo vreme nalaze u prirodi spomenućemo samo lavandu i kamilicu čiji će vas čaj sobne temperature u kombinaciji s mentom prirodno ohladiti, ali i sprečiti glavobolje i pregrevanje tela.

Na prirodan način rashladiće nas sokovi zaslađeni medom, jogurt, sveže voće, naročito lubenica i paradajz! Lubenica i paradajz sadrže likopen, supstancu koja povećava otpornost kože na sunčeve zrake.

Od voća u toku leta najbolje je jesti jabuke, lubenice, limun…

Jedite puno voća, povrća, celovitih žitarica i pečurki. Na taj ćete način osigurati unos korisnih nutrijenata, vitamina, minerala, elektrolita, vlakana i vode. Voće i povrće konzumirajte barem pet puta tokom dana, voće ujutro i za međuobroke, a povrće za ručak i večeru. Jedite sveže i sezonske namirnice!

Srce – Element Vatre

Element Vatre vlada najtoplijim godišnjim dobom – letom. Element Vatre je i vladar srca i creva (mesta “digestivne vatre”). U orijentalnoj medicini pod “Srcem” se podrazumeva i sam organ srce, ali i srce kao centar umnih i emotivnih aktivnosti.

Po orijentalnoj medicini srce ne samo da reguliše protok krvi kroz organizam, već kontroliše i svest, duh, memoriju i sveukupno, udomljuje um. Srce je, uz jetru, povezano sa funkcijama nervnog sistema i mozga. Za sve one koji imaju problema sa srcem i njegovim funkcijama leto je idealan period da se pristupi procesu izlečenja.

Simptomi neuravnoteženosti funkcija srca:

Haotičan i zbunjen duh
Preterani smeh ili odsustvo smeha
Rumeno ili veoma bledo lice
Problemi sa govorom (mucanje, preterana govorljivost, praznoslovlje, zbunjen govor)
Depresija
Mentalne bolesti
Gubitak memorije
Slaba cirkulacija
Slabost duha
Otpor prema toplini

Stanje srca je usko povezano sa stanjem krvi, a proizvodnja krvi je vezana za rad slezine i pankreasa.

Namirnice koje pozitivno utiču na uravnoteženje funkcija srca:

Kukuruz u svim oblicima
Smeđi pirinač (nežno ali duboko smiruje i fokusira rad srca)
Ovas
Sve pečurke (Reiši pečurke koje direktno hrane srce i smiruju um)
Zelena magma (napitak)
Celer (salate, sok)
Voće: dudinje (smiruju um, za nesanicu, jačaju memoriju, za edeme) i limun
Bosiljak (kao začin ili kao čaj)
Mirođija (kao začin ili kao čaj)
Kamilica
Mačija metvica

Sva hrana gorkastog ukusa posebno pogoduje dobrom radu srca zato što fizički čisti srce i arterije od nepotrebnih naslaga. Ovakva hrana istovremeno pogoduje i radu jetre, pokreće jetru, a samim tim stvara se i više energije za srce. Mentalna depesija vezuje se za stagnaciju jetre.

Integralne žitarice (klice i mekinje) i Pirinač

B vitamini iz klica i mekinja se najčešće odstranjuju iz žita zato što upravo oni ubrzavaju proces užegnuća brašna. Integralno brašno sadrži klice i mekinje ali ga je zato veoma bitno koristiti sveže, jer brzo užegne. B vitamini hrane i nervni sistem!

Magnezijum u hrani ima lekovito delovanje na srce, ali se u procesu prerade namirnica često mlevenjem izgubi. Magnezijum ima važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma. On omogućava da kalcijum previlno deluje u tkivima srca i nerava. Magnezijum ima ulogu i u kontroli aminokiselina koje su odgovorne za osećaj uznemirenosti.

Magnezijum je na centralnom mestu u svakom molekulu hlorofila, te ga pronalazimo u zelenoj hrani. Molekul hlorofila, koji nalazimo u biljkama, izgleda identično kao molekul hemoglobina, samo što u hemoglobinu na centralnom mestu nalazimo gvožđe.

Bilo koju od namirnica gorkastog ukusa (salata, kupus, krastavac, kuzu koren, jabuke, mikroalge, jabukovo sirće) treba koristiti u svakom od obroka, a naročito u periodu lošeg raspoloženja, depresije, očaja. Na primer, jednu kašičicu sirćeta pomešati sa čašom vode i piti tri puta na dan.